- Nikola Pejaković danas puni 60 godina, a publika ga pamti po ulogama u filmovima 'Lepa sela, lepo gore' i 'Rane', kao i po muzičkoj karijeri.
- Otvoreno je govorio o teškom detinjstvu, rođenju sa četiri prsta na ruci i dugogodišnjoj borbi sa alkoholom i heroinom.
- Kasnije se okrenuo veri i uspeo da izađe iz zavisnosti, uz pomoć kolega i sopstvenu promenu života.
Nikola Pejaković Kolja jedna je od najautentičnijih ličnosti srpske i regionalne kulturne scene. On nije samo istaknuti glumac, već je i reditelj, scenarista, dramaturg i muzičar.
Rođen u Banjaluci, Pejaković je izgradio imidž umetnika specifičnog, sirovog izraza i prepoznatljivog crnog humora koji ga izdvaja u svim medijima u kojima stvara.
Šira publika najviše ga pamti po sporednim ulogama koje su postale upečatljive i kultne upravo zbog načina na koji glumi, pre svega kao Halil u "Lepa sela, lepo gore", kao i kao Miki u filmu "Rane".
Pojavio se u brojnim televizijskim ostvarenjima kao što su "Mrtav 'ladan", "Složna braća"... plasirajući likove koji su vrlo brzo postali omiljeni u narodu.
U isti mah, kao kantautor i frontmen sastava "Kolja i Grobovlasnici", izgradio je snažnu muzičku karijeru prožetu bluzom, rokom i dubokim ličnim, iskrenim tekstovima, što ne čudi ako se uzme u obzir koliko ga život zapravo nije mazio.
Invaliditet koji ga je zaštitio od dece
Svojevremeno je otkrio da su ga deca poštedela kao malog, i da su ga sažaljevala jer je rođen sa četiri prsta na desnoj ruci.
"Rođen sam sa četiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je manja i uža. Tako da sam imao ekstra ljubav. Recimo i u tuči, vršnjaci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im bilo žao. Te prednosti sam koristio. To je obeležilo moje detinjstvo. Bilo je zadirkivanja, ali sam ga i sam inicirao nekim svojim pošalicama. Nikada to nisam doživljavao kao hendikep ili nedostatak, već kao prednost. Za mene je to značilo da sam drugačiji, da se izdvajam", rekao je Nikola.
Borba sa alkoholom i narkoticima
Nažalost, to nije jedino sa čim se Nikola Pejaković borio. Preseljenje iz Banjaluke u Beograd donelo mu je nove šanse, ali i padove - u velikom gradu se brzo izgubio. Alkohol, koji je u njegovoj porodici bio normalizovan, iz navike je prerastao u ozbiljan problem.
Nedugo zatim, u njegov život ulazi heroin koji mu je dao lažni osećaj snage, samopouzdanja i "prednosti".
Dani su se svodili na jedno – kako doći do droge, gde naći novac i kako preživeti još 24 sata. Pejaković je koristio narkotike duže od dve decenije, a posebno je bila alarmantna količina koju je unosio u sebe.
Ocu smetalo što ide u crkvu?
Paradoks njegove priče ogleda se u reakciji porodice. Kako svedoči, otac se više zabrinuo kada je Nikola počeo da odlazi u crkvu nego dok je bio duboko u narkomaniji.
Rekao je majci: "Šta se ovo dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić", ispričao je Kolja, s dozom gorkog humora.
Prvo lečenje Nikola Pejaković započeo je uz pomoć kolega sa snimanja filma "Lepa sela lepo gore", koji su shvatili da mu je pomoć neophodna i odveli ga u bolnicu.
Ipak, prvi pokušaj nije bio uspešan - već posle tri meseca vratio se heroinu, a budio se u nezamislivim stanjima.
Međutim, kasnije se okreće veri, i na taj način uspeva da izađe iz "začaranog kruga narkomanije", čitajući crkvenu literaturu. Put je bio dug i težak, ali je čuveni glumac uspeo da promeni život, a pobedom nad zavisnošću i otvorenim govorom o svojoj prošlosti, svoju najtežu životnu borbu pretvorio je u nadahnuće i dokaz da je potpuni zaokret uvek moguć.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
