Glumac Miloš Biković koji se nedavno ostvario u ulozi oca, ali i koji se sprema za ulogu u svetski popularnoj serijie "Beli lotos" nekoliko puta u medijima je govorio o svojoj porodici. Pričao je o odrastanju, majci koja je bila junak njegovog detinjstva, ali i 16 godina starijem bratu Mihailu Bikoviću koji se zamonašio.
Dokumentarni film posvećen prvom arhiepiskopu Srpske pravoslavne crkve i srpskom prosvetitelju Svetom Savi ruske rediteljke Anželike Karetkine "Sveti Sava: Ruska boja na srpskoj zastavi" prikazan je u Ruskom domu. Ovo ostvarenje, koje je premijeru imalo 25. januara u Rusiji, prvi put je spojilo našeg Miloša Bikovića i njegovog brata Arhimandrita Mihaila Bikovića pred kamerama.
Iguman manastira Jovanje ugostio je rediteljku sa kojom je govorio o vezi ruske i srpske pravoslavne crkve, dok je Miloš sa njom prošetao manastirom u gradu Volokolamsku uMIL Rusiji i osvrnuo se na srpski zavet koji je ostavio Sveti Sava.
Zasnovan na žitiju svetitelja, film obrađuje temu viševekovnih veza srpskog i ruskog naroda. Filmska ekipa iz samog srca Rusije i Volokolamskog kremlja odlazi put Beograda i mesta gde su spaljene mošti Svetog Save, a na kome je u čast i spomen svetitelju podignut velelepni hram - jedna od najvećih pravoslavnih svetinja.
Iguman je svojevremeno u emisiji "Duhovnici" ispričao da se seća prvog ulaska u crkvu:
"Bili smo u Trstu 1990. i odjednom mi dođe ideja da mi se ne gledaju više izlozi što je za mene bilo čudno jer sam bio okoreli materijalista. Otac je radio u Beču i kad me odvede u Beč - Marijahilfer Štrase je moja. Iskrivi mi se vrat od gledanja izloga. Posle moram da pređem na drugu stranu da ispravim vrat od gledanja drugih izloga. I tako sam krenuo jednom ulicom, njima sam rekao da idu u šoping a da ja idem da razgledam grad. Krenuo sam ali ne gledam izloge, već gledam arhitekturu. Bio je topao dan. Dođem do kraja ulice i pogledam a ispred mene crkva. I moja prva misao je bila - Ajde da uđem u crkvu, u crkvi su debeli zidovi pa da se rashladim", rekao je on tada i dodao:
"Boraveći tu jedno pet minuta ja sam osetio jednu milinu koja je poprimila takvu snagu da sam počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi".
Po povratku u Beograd krenuo je da odlazi u Sabornu crkvu svake nedelje. I kako hor zapeva - od prvog do poslednjeg amin on nije prestajao da plače.
"Ništa nisam znao, ni kad treba da se prekrstim, ni šta znače ispovest i pričešće. Malo po malo uz bakice naučim se i ja tim pravilima ali nisam znao šta hor peva. Posle kada sam ja retroaktivno analizirao na koje sam delove liturgije najviše reagovao video sam da je moje biće, iako racio nije učestvovao, osećalo. To je bio simbol vere", ispričao je iguman Biković.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.K.)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!