U martu 1929. godine u Skoplju rođeni su Dragan i Predrag Laković Pepi, velike filmske i pozorišne legende, koje su mnogima obeležile detinjstvo.
Predrag je bio veliki boem, individualac, samotnjak i, kako su ga opisivali, povučeni sanjar i zamišljeni pecaroš sa Mrtve Tise. Voleo je da se osami u svojoj skromnoj vikendici na Bisernom ostrvu, u blizini Čuruga.
Tu, na Mrtvoj Tisi je pecao, da bi 9. septembra 1997. otišao na pecanje i nikada se nije vratio.Njegovo beživotno telo su pronašli lokalni alasi.Udavio se, a priče o tome da je izvršio samoubistvo nikada nisu potvrđene, ali ni demantovane, te je zbog toga njegova smrt i dalje pod velom misterije.
Imao je brata blizanca Dragana Lakovića, koji je takođe ostavio veliki trag na polju glume.
Isti, a različiti
Predrag Pepi Laković, koji je ostao upamćen po ulogama običnih ljudi, mahom marginalizovanih, melanholičnih samotnjaka i boema, bio je pet minuta stariji i dva kilograma lakši od svog brata blizanca Dragana. Jedva je preživeo, ali je nadživeo brata, od čije smrti se nikada nije oporavio.
Predrag je bio klasni kolega Olivere Marković, Đuze Stojiljkovića i Vlaste Velisavljevića na tada prvoj klasi novoosnovane Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Krajem četrdesetih je dobio nekoliko uloga u, tada avangardnom, Beogradskom dramskom pozorištu.
Do kraja sedamdesetih, Laković je odigrao više od 40 uloga u televizijskim projektima. Publika ga najviše pamti po ulozi Koste Pavlovića, urnebesnog ujaka iz Pariza u seriji „Bolji život“. Znamo ga i po filmovima "Majstori, majstori", "Tango Argentino", "Dom za vešanje". Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice "Crna mačka, beli mačor“. Tu je tumačio rasejanog matičara, ali taj film nažalost nije završio.
Dragan je pak sa druge strane karijeru gradio radeći sa decom. Igrao je u filmovima i vodio je brojne emisije za decu, a "Deco, pevajte sa nama" obeležila je detinjstvo mnogih. Takođe, publika ga pamti i po roli u seriji "Ljubav na seoski način".
Njegove nezaboravne kreacije zabeležene su i u legendarnim emisijama za decu "Na slovo, na slovo" i "Laku noć, deco". Objavio je veliki broj gramofonskih ploča sa dečjim pesmama, na stihove Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića, a na muziku Aleksandra Koraća i Vojkana Borisavljevića.
Smrt Dragana Lakovića
Preminuo je iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta, spremajući se za predstavu koju je trebalo da igra tog dana. O njemu su kružile jezive priče da je bio beskućnik i da su ga pronašli mrtvog u vozu koji je putovao na relaciji Beograd - Bar, ali to nisu bile istinite tvrdnje.
U znak sećanja na Dragana Lakovića, vrtić u Bloku 61 na Novom Beogradu dobio je ime po ovom umetniku.
Bonus video:
(Kurir/MONDO/Marina Cvetković)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!