Tri decenije je prošlo od smrti čuvenog srpskog rok muzičara Milana Mladenovića.
Danas njegovo ime nose ulice u Beogradu, Zagrabu i Sarajevu. U njegovu čast tradicionalno se dodeljuje nagrada se njegovim imenom, a proglašen je i počasnim građaninom Sarajeva.
Bio je pevač i gitarista kultnog benda "Ekatarina Velika" i postavio temelje za novi talas muzike u Srbiji i regionu, a sećanje na njega živi i danas. Dečak iz vode, kako su ga često nazivali rođen je u Zagrebu, 21. septembra 1958. godine, a u šestoj godini sa porodicom se preselio u Sarajevo, gde je proveo detinjstvo.
Muzikom je počeo da se bavi već krajem sedamdesetih godina kada osniva bend "Limunovo drvo", da bi nakon nekoliko godina oformio svoj prvi značajniji sastav koji je poneo naziv "Šarlo Akrobata". Ipak, nisu potrajali. Bend se zbog brojnih nesuglasica ubrzo raspao, a Milan postavlja korenje benda koji će mu promeniti život i doneti slavu.
On je oformio novu grupu "Katarina II", koja je kasnije promenila ime u "Ekatarina Velika". Ova grupa godinama je sa pravom bila na samom vrhu jugoslovenske rok scene, a njihova muzika sluša se i danas. Za Milana Mladenovića rokenrol bio je način života, a muzika, kako je govorio, vazduh koji je udisao:
"Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu gde smo se doselili kada sam imao šest godina i na čudan način mislim da je ono mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me naravno mlatili, i dolazio sam kući krvav, plačući, što je trajalo do 1970. kada smo se preselili u Beograd", započeo je.
"U Sarajevu sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio, pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku", pričao je Milan u emisiji "Tri želje za zlatnu ribicu".
Privatni život
Milan Mladenović važio je za miljenika ženske populacije, dok je prkos velioj slavi, nastojao da svoj privatni životdrži daleko od očiju javnosti.
Ipak, tračevi i spekulacije ga nisu zaobišle.
Poslednje godine proveo je sa Majom Maričić koja je bila njegova najveća životna ljubav, i kojoj je posvetio pesmu "Oči boje meda". Tokom kratkog prekida u njihovoj vezi, njegovo srce na uspela je da osvoji i novinarka i voditeljka Luna Lu.
"Nije baš prijatno kada ljudi žele sa vama da pričaju i onda kada niste raspoloženi za to. Više ne mogu nigde da odem, ne mogu da radim ono što želim. Ljudi me sve češće maltretiraju. Ne mogu da se pomirim s tim preuveličavanjem na svim poljima, izgubljenim vremenom koje provedem u razgovoru sa onima koji me zovu bez ikakvog razloga i hoće da čuju samo tračeve. To ume da bude vrlo neprijatno", izjavio je Milan u pomenutom intervjuu.
Blistavu karijeru prekinula bolest
Milan je u avgustu 1994. godine, nakon nastupa “Ekatarine Velike” na festivalu u Budvi hitno prebačen u bolnicu, nakon što mu je naglo pozlilo.
Tada su lekari konstatovali rak pankreasa. Posle tri meseca borbe, 5. novembra 1994. godine, preminuo je u 36. godini i sa svega 35 kilograma. Njegovu smrt, kao i život pratile su brojne kontroverze.
Polemisalo se o tome da li je koristio opijate, a njemu bliski ljudi tvrdili su da je bio izuzetno odgovoran, strog, posvećen čitanju i da nije koristio drogu. Drugi su, pak, vođeni sudbinom brojnih članova grupe "Ekatarina Velika" zastupali mišljenje da je umro od posledica AIDS-a koji je dobio zbog dugogodišnjeg konzumiranja narkotika.
PROČITAJTE JOŠ: Duboko nesrećna heroina ex-Jugoslavije: Bila je jedna od najlepših glumica, a umrla sama okružena špricevima
Pred smrt želeo da vidi samo nju
Milan Mladenović je svoje poslednje dane proveo izolovan i daleko od očiju javnosti.
Iako su se mediji utrkivali da saznaju ponešto o njemu i njegovom zdravstvenom stanju, on je želeo da se povuče i skloni od svega. Obilazili su ga roditelji i klavijaturistkinja EKV-a Margita Stefanović, koja je bila jedini svedok njegovog odlaska.
Njihov poslednji susret opisan je u knjizi "Osećanja. O sećanja" Lidije Nikolić:
"Mada je navikla da se suočava s gubicima, doživela je smrt roditelja i mnogih prijatelja, smrt Milana je potpuno poremetila Margitu. Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994. Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon. 'Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi', vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. 'Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali', rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili", piše.
"Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla: 'Vidimo se sutra'. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo", ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(MONDO/ Katarina Bojović)