U drugoj epizodi MONDO podkasta "Nešto moje", gošća je čuvena primabalerina i profesorka baleta Ašhen Ataljanc, koja je govorila o svom uzbudljivom putu ka samospoznaji, izazovima u karijeri i ličnom životu, ali i načinu na koji je premostila neke od najtežih zdravstvenih problema koji su uticali na njenu baletsku karijeru.
Kroz njenu ispovest vodi vas nekadašnja pevačica, a sada psihoterapeutkinjaKsenija Mijatović. Pogledajte podkast "Nešto moje", a u nastavku vam donosimo i celu priču čuvene Ašhen Ataljanc.
Slavna umetnica danas se bavi pokretom kroz edukaciju mladih, i ujedno je mama dvoje dece. Na početku razgovora otkrila je kako se oseća u ulozi pedagoga, ali i šta joj je bilo najdragocenije na putu od talentovane balerine do nekoga ko sada prenosi znanje.
"Svi pričaju o tome kako je važno da u životu nađemo našu strast kroz određenu svrhu. Ja sam mnogo godina izražavala božanski izraz kroz svoje telo, kroz pokret, kao baletski igrač, a onda i kao neko ko to znanje predaje drugima. Međutim, uporedo sa tim nekim životom se dešavao jedan drugi aspekt, neka strast, neminovnost koja je išla uz ono što sam radila, a što je podržavalo umetnost kojom sam se bavila. Zanimalo me je istraživanje duhovnog sveta još krajem 80-ih, početkom 90-ih. U to vreme nismo imali internet, nisu nam znanja bila dostupna, nego smo morali da čitamo knjige i da se snalazimo. Dok sam bila jako mlada, prošla sam i kroz filozofsku školu 'Ružinog Krsta'. To su bili 'ružinkroaceri' kojih ima preko dve stotine u svetu. Iz ove filozofije sam mnogo naučila", započela je Ašhen priču o svom duhovnom pronalaženju i putu ka samospoznaji na koji se posebno fokusirala kada se razbolela.
"Vodiči su me gurnuli niz stepenice"
"Ja sam imala problem sa kukom. Imala sam velike bolove kada sam prestala da igram, i već mi je tada bilo ponuđeno da prođem kroz tu operaciju. To sam to tada odbila i produžila sam taj proces, odnosno, odložila sam operaciju za sedam godina, i ušla sam u energetsko isceljivanje prvo kroz Reiki, pa sam onda postala Reiki učitelj.
Krenula sam da izučavam šamanizam, šamansko isceljivanje iz srca, svetu geometriju - to su sve neke alati koji su mi pomagali da prevaziđem bol. Kod svih nas je problem nedostatak vere. Moj učitelj, kako volim da ga nazovem, uvek citira Jodu iz 'Ratova zvezda' kada kaže Skajvokeru: 'Do it or not, there is no try', što znači 'uradi ili nemoj, nema pokušaja'. To je zato što je univerzumu potrebno da naša vera bude sto posto ili 99 posto, bez toga kao da je i nema.
I meni je uvek nedostajao taj jedan, dva posto da iscelim sebe do kraja. Onda su moji vodiči rekli, 'dobro, sad ćemo da ti pomognemo', tako što su me gurnuli niz stepenice pre dve godine.I onda sam polomila levu nogu, odnosno smrskala sam tri metatarzalne kosti i pokidala sam sve ligamente. Međutim, to je samo početak svega. Desila mi se jedna strašna godina, ja je zovem čistilište ili kako se to sad u šamanizmu zove, 'rad sa našom senkom'. To je neki mrak kroz koji mi moramo da prođemo da bi nam pomogao da dođemo do one svetlosti koja nam je potrebna".
Časove držala na štakama
Putovanje Ašhen Ataljanc trajalo je skoro godinu dana, a u međuvremenu je doživela još neke bolne udarce, poput odlaska saradnice i bliske prijateljice iz škole, zbog čega je morala da drži časove na štakama.
"To je dosta poremetilo statiku i tu hrskavicu kuka koja je bila već poprilično narušena, tako da sam narednih šest meseci već počela da hodam pomoću štapa. Nisam mogla da hodam, što je za mene, kao nekoga ko se bavio pokretom, bilo strašno. Da mi se desilo nešto drugo, verovatno ne bih bila probuđena na taj način, ali sam bukvalno bila saterana u ćošak".
"Naravno da će svako da kaže da mi je istrošena hrskavica, ali svaka povreda, svaka bolest koja ulazi u naš život ima koren u dubokoj traumi koju nosimo, šta nam se desilo u ovoj vremenskoj liniji ili nekoj drugoj, predačkoj ili iz nekih naših postojanja koje možda nisu iz ovih dimenzija, već sa drugih planeta. Mi to sve donosimo u ovoj život."
Rad sa šamanom iz Perua
Nakon što se našla u teškoj situaciji, Ašhen je spas od bola pronašla u šamanu iz Perua, a potom je otkrila kako se uopšte odlučila da pomoć traži na ovaj način.
"Ja nisam tip koji mnogo rezonuje sa biljnom medicinom. Verujem da je medicina u nama, i da je naše telo tehnologija. Verujem da je potrebno samo da ga trigerujemo, da imamo taj okidač za naše sećanje na ta znanja i da je isceljenje u nama."
"Bila sam u jako u teškoj situaciji, bolelo me je dok hodam, kad stanem na levu, desnu nogu. Taj strah je verovatno doveo do toga da se to dogodi. S prestankom karijere bila sam isceđena do maksimuma i nisam imala više snage. Ja sam i želela da prestanem, nisam više mogla, jer sam profesionalno igrala 27 godina, a potom sam dobila i dvoje dece. Nakon rođenja sina više nisam ni želela da igram, imala sam i školu, bilo mi je to sve previše. Ali donekle je to bila trauma za mene. To je bio najprirodniji način da se izrazim, a to više nije bilo moguće jer nisam više bila na sceni, iako me je ispunjavao i rad mojih đaka."
Kako je izgledao susret sa tim osećajem?
"Nisam to prepoznala u tom trenutku. To sam tek osvestila kada sam došla u situaciju da ne mogu da hodam. Znači, trebalo mi je sedam, osam godina da osvestim taj problem. I onda sam preko jednog doktora koji se bavi akupunkturom, na njegov savet, došla u kontakt sa maestrom Ebertom iz jednog 'ritrit' centra iz Amazonije, iz Perua.
On mi je rekao da je potebno 30 terapija da bih ja energijsko telo stavila u harmoniju sa svojim višim ‘sopstvom’. Operacija je već bila zakazana u međuvremenu, i dobila sam informaciju da je potrebno da prođem kroz to iskustvo.Nakon toga smo uradili 14 'hilinga', odnosno tretmana, i ja sam shvatila posle sedam dana da je taj čovek mene bukvalno podigao iz mrtvih."
Kako izgledaju ti tretmani, da li možeš nešto da nam otkriješ?
"To se dešavalo u isto vreme koje smo dogovorili. Tretman je trajao sat vremena. On se povezuje, i prvi put sam se susrela, iako sam već bila inicirana u razne energetske tehnike, da neko isceljuje na daljinu. Mislim, generalno, energija nije upitna, ti ne moraš da budeš prisutan da bi mogla nekome da pomogneš. Šta je molitva? Molitva je isto isceljivanje.
Mislim, sad ima raznih tehnika šta kome odgovara, šta kome prija, u šta ko veruje... Mi smo se povezivali preko ogledala nekoliko minuta, i bilo je potrebno da koristimo neke čaše sa vodom i sveće određenih boja i to je trajalo tačno sat. Nakon toga, nedelju dana nismo bili u kontaktu uopšte. Posle nedelju dana sam dobila izveštaj šta je uradio za to vreme, i šta će mi raditi u narednih nedelju dana. Ujedno, ja sam imala i neke svoje zadatke - biljne čajeve koje sam pila, i kupke koje sam pripremala na određen način kako bih očistila svoje fizičko telo. Ispoštovala sam tu celu proceduru dve nedelje, ali sam posle jedne sedmice shvatila da je mene čovek bukvalno digao iz mrtvih.”
"Zaista sam mislila da neću preživeti koliko mi je bilo teško, svi aspekti života su mi bili potpuno na nuli. Nisam imala za šta da se uhvatim. Već posle nedelju dana mi je to izgledalo kao neki drugi san", priča Ašhen i dodaje da je nakon toga prelomila da ode u Peru.
Čekala ju je i teška operacija, a potom su nastale i komplikacije nakon intervencije.
"Izgubila sam puno krvi. Morala sam da primam drugu krv, i to dve doze, što je loše u duhovnom svetu. Mi znamo da krv nosi informaciju na ćelijskom nivou, na nivou DNK. Bila sam jako uznemirena zbog toga, mene niko nije pitao za dozvolu, bila sam uspavana. Lekari ne znaju uopšte zašto sam iskrvarila. Dugo sam se oporavljala. Sledeća dva meseca nisam i dalje mogla da hodam, a onda sam 31. decembra na štakama sela u avion i otišla sama u ‘ritrit’ centar, u Peru. Nisam znala ni gde idem, ni kod koga, ali sam imala apsolutno poverenje u njega. I suočila sam se sa tim celim procesom koji traje oko dve nedelje."
Kako je izgledalo to iskustvo?
"Posle tri dana sam ostavila štake i krenula da se krećem pomoću štapa jer mi je to bilo praktičnije zbog menjanja četiri aviona. Nisam znala šta sa tom štakom da radim!
Uzela sam štap, i onda se naočigled 15 ljudi koliko je bilo u ritrit centru, svih onih koji su bili otvoreni za isceljivanje, dešavalo apsolutno čudo u koje su i oni teško verovali.Posle tri dana sam ostavila štap, pošto sam vidno ćopala kad sam otišla. Desetog dana sam prestala da ćopam i vratila sam se bez štapa i bez bolova, normalnim hodom."
Ašhen tvrdi da nije imala izbora, te da se na putovanje u Peru odlučila kada joj ništa drugo nije preostalo.
"Ja sam zaista mislila da je to prekretnica na kojoj ću ja ili umreti ili poludeti ili se isceliti. Nisam imala izbora. Međutim, na tom putovanju, nije isceljeno samo moje fizičko telo, već sam dobila jako mnogo informacija, instrukcija za moj dalji život, jer je centar u koji sam otišla apsolutno energetski zašićeno mesto."
Voditeljka podkasta Ksenija Mijatović u tom trenutku se nadovezala na ovu priču sopstvenim iskustvom koje se "naslanjalo" na ono što je Ašhen Ataljanc doživela.
"Pre sedam, osam godina sam išla u Denver u Ameriku jer sam želela da pohađam jedan masterclass. Ujedno sam htela da vidim kuću u Kolorado Springsu gde je Tesla živeo kada je izvodio svoje poslednje eksperimente pre zalaska. I tu su se meni desila neka interesantna iskustva, sada ti validiram priču o četvrtoj dimenziji, kada mi je prišla jedna žena, i rekla da imam božanstvene vile po celom telu. Ja sam bila u fazonu - gde sam ja došla, a ona je valjda videla to sve, i onda smo sele i razgovarale na sličan način kao nas dve, i to je za mene bio 'game changer' u tom smislu da se otvorim, da slušam neke priče koje imaju smisla, a koje možda nisu baš lake za prihvatiti", objasnila je Ksenija Mijatović.
Ašhen se nadovezala na ove reči i dodala da je "svako od nas rođenjem u ovoj trodimenzionalnoj stvarnosti dobio slobodnu volju".
"Slušala sam skoro jednog francuskog sveštenika koji priča o našem izboru da živimo slobodnu volju ili slobodu. Slobodna volja je ono što nas uveličava, nešto što nas lično zadovoljava, a sloboda je nešto što zadovoljava samog Boga. Tako da mi možemo da izaberemo slobodnu volju koja će biti jedno i drugo ili slobodnu volju koja će ići iz trodimenzionalne stvarnosti - znači to je ljubomora, zavist, strah. Niske frekvencije, što bi rekli govorom kvantnog polja", objašnjava primabalerina objasnivši svoj put ka bezuslovnoj veri.
"Onog trenutka kada mi shvatimo da nikad nismo sami na ovom putu, tada nestaje strah i tada uranjamo u apsolutnu veru.Da mi sa sobom imamo i naše pretke, i naše galaktičke vodiče, i anđele, arhanđele. Znači svako to sagledava, vidi na drugi način. Svako to može da opiše na neki drugi način. Neko to dobija kroz viziju, ako je religiozan, neko to dobije kroz informaciju, neko kroz snove… zavisi od toga od čega smo sazdani. Mi smo svi neponovljive jedinstvene ličnosti, nema niko isto iskustvo, i čak kada bi neko od nas i doživeo isto duhovnu iskustvo, mi bi ga videli na drugi način. I kada bih ja pokušala da nametnem nekom drugom svoju viziju stvarnosti, to bi bilo kao kad bih terela nekog ko nosi cipele 40 da nosi obuću 35, i uveravala ga kako je meni jako udobno u tim cipelama, i ne bih razumela zašto njega to boli. Tako da, svako vidi stvarnost u odnosu na svoju vibraciju, na stanje svesti, na momenat na životu u kojem se nalazi i zato je vrlo teško".
Postavilo se i pitanje intuicije i kako je prepoznati. Ksenija Mijatović je otkrila da joj veoma često dolaze ljudi na psihoterapiju i pitaju je kako da razaznaju šta je šta.
"To je zato što su duboki osećaji nekada obojeni raznim traumama koje su ljudi prošli.I onda ne znaju da li govore iz traumatskog ili iz intuitivnog. Vremenom naučite da razlikujete glas intuicije koji vas vodi i glas dubokih rana koje vas pogrešno navode. Jer on ide iz straha, iz protekcije", objasnila je Ksenija i ujedno pitala Ašhen na koji način ona prepoznaje intuiciju.
"Svako ima zaista svoj način kako dobija odgovor.Ali sam sigurna da, kod većine ljudi, kad je 'ne', ipak osete nešto fizički kroz telo. Da ih nešto steže u grudima, u grlu, da ne možeš baš fino da dišeš. A kada je unutrašnji odgovor 'da', tvoje celo biće ti govori da je to 'da'. Ti dišeš lepo, možda ti se i naježe ruke. Znaš!", objašnjava balerina ističući i da je veoma bitno kakve informacije dobijamo i puštamo u život.
"Iz neznanja sam pokupila entitete"
"Ja ne gledam televiziju već dugo, ne slušam ni radio, više ne čitam ni novine, ništa.Dobijem informacije koje su mi neophodne, zato što hoću da ostanem što čistiji kanal koliko je to god moguće. Naravno da je to jako teško, radim sa ljudima, decom, njihovim roditeljima... ali eto, onda pogledam neki film i on odmah kreće da utiče na moj tok misli. Kreće da utiče na moju istinu, na onu suštinsku, izvornu istinu. Jer mi kroz filmove imamo i sublimisane poruke od nekih možda entiteta koji nisu dobronamerni, koji žele da nas drže u zaboravu, u strahu. Sada ima mnogo informacija u toj kvazi duhovnosti koju ljudi gledaju na Instagramu, na Fejsbuku, Jutjubu.Svojevremeno sam iz neznanja pokupila neke entitete slušajući predavanja, i primajući neke energetske informacije, recimo, kroz Jutjub. Čovek mora da je vrlo obazriv šta će da pusti u svoj sistem. Prvo se treba nekako izolovati od nepotrebnih informacija."
"Kako ćemo mi da započnemo svoj dan? Da li ćemo tako što ćemo da upalimo telefon i da počitamo vesti ili ćemo da odvojimo tih prvih 15 minuta, pola sata, sat, za povezivanje sa našim višim 'sopstvom'? Postoje razne metode, razne tehnike, i kada nekoliko nedelja to radite, to postane vaša navika.
Nas na svakom koraku trigiruje nešto. Ne postoji dan u kome vas bar jedna stvar neće istrigirovati. Ali vi ne možete da promenite situaciju koja će da ti dođe tog dana u život, ali možete da promenite svoj odnos ka tome, znači kako ćete da odreagujete na nju.
Ponekad morate samo da pustite i da prođete kroz to iskustvo zato što mi ne možemo u svakom tenutku da vidimo širu sliku - zašto nam se dešava nekad da nas neko povredi ili nam se desi nešto ružno."
Ašhen je istakla i da je upravo operacija koju je imala, uprkos kasnijim komplikacijama, trenutak kada je odlučila da sluša srce i svoju intuiciju smatrajući da taj put mora da prođe.
"Znači, ja ne mogu da znam šta bi bilo sa mnom da nisam otišla i da nisam prošla kod taj celi proces. Ima neka bol koju moramo da prođemo".
Ataljanc se potom dotakla i rada u školi baleta, i takozvanih "galaktičkih učitelja" koji se javljaju određenim ljudima, ali i kako se to prenosi kroz njen posao sa decom.
"Za mene su oni uvek prisutni.Ja sam ih na nesvesnom nivou osećala i dok sam bila igrač. Tačno sam osetila kada je kroz moje telo bila kanalisana ta čista energija, ta božanska svest, kako god to nazivali. Veliki kvantni skok u mom spiritualnom razvoju je bio taj rad škole sećanja, buđenja 'osvetljenog srca', gde smo mi praktično u okviru nekoliko dana, kroz drevna učenja otvorili vrata za sve, i gde sam naučila kako da uđem u taj mali prostor u srcu, koji je portal univerzum", objasnila je balerina i otkrila da neke stvari prenosi i na decu.
"Svaku generaciju naučim kako da uđu u srce i uradimo meditaciju. Ja sam prisustovala neverovatnim scenama šta su oni meni pričali. Posle toga smo komentarisali šta su doživali na tom putovanju, šta su osetili. To su deca koja nemaju nikakva predznanja. To što mi kažu je apsolutno autentično. Pogotovo kroz tu neku završnu našu predstavu koju radimo - oni tu dosta istina prožive kroz svoje telo, a pritom imaju to iskustvo meditacije, učim ih kako da dišu, mislim na tu decu koja dolaze svaki dan, ne rekreativce. Učim ih kako da se smire, kako da prevaziđu strah, i uđu u srce. Onda tu sad postoje razne neke stvari. Oni ulaze u tinejdžersko doba i ulaze u svoje programe, i onda su to neki počeci gde nekako pokušavam da ih vratim u tu prvobitnu tačku.”
"Ja sam prošla kroz taj jedan jako, mogu da kažem i ružan svet, te velike kompanije po svetu, surova pozorišta gde ima 60 igrača, i gde vas neko ne voli zato što ne možete da podignete nogu kao neko drugi ili da se okrenete ne znam koliko puta… to je toliko sve besmisleno i onda ja njih učim tom apsurdu. Zašto bi imali neko negativno osećanje zato što je neko bolji u nečemu u čemu neko drugi nije.
Ono što ih učim je da svako od nas ima nešto što neko drugi nema. Svako ima neki dar, vrlo specifičan, sa kojim je rođen, koji treba da razvija. Ako su oni već došli da se razvijaju kroz pokret, onda ćemo naći nešto u tom pokretu u čemu su oni najbolji. Zato što je to način da se oni osete dobro, da steknu samopouzdanje, osete ljubav, da se osete sigurno i na taj način - najmanje je bitno da li će se oni sad baviti tim poslom, vrlo malo se tu dece odluči za profesionalnu igru, baš zbog toga."
Balet će umreti?
"Mislim da balet kao umetnost neće još dugo opstatizato što je to posao apsolutne kontrole.Mislim da sada današnju decu više zanima savremena igra, više ih zanima hip hop, moderni ples, nešto gde nije potrebno toliko te spatanske disciplinejer to nije u njihovoj prirodi više. Mnogo je dece u početku, međutim, kako njihove obaveze rastu i broj sati treninga se povećava, tako ih je sve manje i manje. Ja to mogu da razumem", objasnila je Ašhen.
Šta je tebi bilo najteže u profesionalnom radu?
"Uvek ljudski odnos. To mi je bilo strašno.Uvek sam se jako teško nosila sa tim nekim neprihvatanjima. Ja sam možda bila drugačija zato što sam od svoje 16. godine bila na ovom duhovnom putu koji niko nije razumeo. Nije bilo jednostavno, pogotovo u to vreme. U vreme kada sam ja postala vegetarijanac, ovde to niko nije bio, a u tome sam 30 i nešto godina. To je već bio problem, da ne govorim o nekim mojim drugim praksama. Bilo mi je teško da se suočim sa neznanjem ljudi koji su mi bili nadređeni u to vreme, direktora, šefova, koreografa… koji nisu bili nikako povezani sa svojim višim ‘sopstvenima’ i to mi je jako smetalo sa kolegama. Zato sam na kraju, iako sam igrala i u Minhenskoj operi, i bila primabalerina u Narodnom pozorištu i u Berlinskoj operi, prešla u trupu od jedno 20 ljudi sa kojima sam putovala po celom svetu, i to mi je mnogo više prijalo od tih velikih sredina. I tamo je bilo toga, ali ne toliko. Bili su ljudi otvoreniji, produhovljeniji, obrazovaniji".
Baš iz tog razloga, Ašhen je na kraju imala bitnu poruku za sve mlade ljude.
"Ono što primećujem je da ulaze u neku kolektivnu amneziju, da svi liče jedni na druge, oblače se i izgledaju isto, slušaju istu muziku. Pored toga, jako je važno da nađu svoju strast koja će ih voditi kroz život. Mislim, bez toga život zaista gubi svoju pravu dimenziju.
Da se ne plaše svoje autentičnosti. Da budu svoji i samo svoji. Da se ne plaše, da se obuku drugačije, da kažu nešto drugačije. Da se suprotstave mišljenju te neke kolektivnosti koja nas vodi možda na neku stranu koja ne pripada njihovoj božanskoj galaktičkoj prirodi. Oni su svi zvezdane semenke, sva ta deca!", zaključila je čuvena balerina u podkastu "Nešto moje".
Pogledajte i prvu epizodu podkasta "Nešto moje" u kojoj je gošća bila Olivera Kovačević:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Mondo Jelena Sitarica
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!