Mehmed Meša Selimović važi za jednog od najznačajnijih književnika 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije. Iza sebe je ostavio dela poput "Derviš i smrt", "Tvrđava" i "Ostrvo", po kojima su nastale čak i serije i filmovi.
Čuveni pisac rođen je 1910. godine u Tuzli, u muslimanskoj porodici, ali je i pored toga njegov identitet često je bio tema rasprava. Iako je poticao iz bošnjačkog miljea i odrastao u sredini snažno obeleženoj islamom, u jednom periodu života otvoreno je izjavio: "Ja sam Srbin, musliman po poreklu."
U svojim esejima, posebno u autobiografskoj knjizi "Sjećanja", Selimović je istakao: "Moji su muslimani po veroispovesti, ali su Srbi po jeziku, kulturi i svesti."
Partija mu ubila brata
Tokom Drugog svetskog rata i neposredno nakon njega, Meša je doživeo veliku ličnu tragediju - njegov brat je pogubljen bez suđenja od strane partizana, što je na njega ostavilo dubok trag, a bol za njim nosio je do smrti. U Sarajevu, gde je tada živeo i radio, sve više je osećao izolaciju i pritisak, posebno jer je pokušavao da sazna istinu o bratovoj smrti.
Najstrašnije od svega je držanje njegovog trećeg brata - Tevfika, partizanskog komandanta i moćne figure u vojnoj hijerarhiji tuzlanskog kraja, koji nije hteo da se uključi i interveniše za brata. Meša nikada nije oprostio Partiji ubistvo Šefkije, ali ni bratu ravnodušnost i nezauzimanje za očigledno nevinog čoveka.
Kasnije je i sam govorio da je u Beogradu pronašao ono što mu je nedostajalo - sigurnost, prihvatanje i slobodu da se izrazi bez stega.
Selimović je bio duboko razočaran idejom da se nacionalni identitet određuje isključivo po verskoj pripadnosti. Iako je po rođenju musliman, nije prihvatao automatsku identifikaciju sa bošnjaštvom, koje u njegovo vreme još nije bilo jasno definisano kao poseban nacionalni identitet (Bošnjaci su kao posebna nacija priznati u SFRJ tek 1971. godine, a široko prihvaćeni tek devedesetih).
"Ne mogu prihvatiti da me vera svrstava u narod. Ja nisam vernik. A vera je jedini razlog da se muslimani smatraju posebnim narodom."
Jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije: "Zašto se vi Mehmede Selimoviću, od oca Alije i majke Paše osećate kao Srbin?".
Njegov staložen odgovor koji je usledio bez razmišljanja utišao je celu salu: "Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to."
Prava ljubav sa Darom i skandal
Meša Selimović ženio se dva puta. Prva supruga bila je Desa Đorđić, profesorka fiskulture koju je svojevremeno upoznao u tuzlanskoj Gimnaziji. Oni koji su je poznavali kažu da je bila visoka, vitka, okretna, žustra, ali i razmažena žena naviknuta da sve dobije. Sa Mešom je imala ćerku Slobodanku.
Međutim, kada je Meša u Beogradu sreo Daroslavu Darku Božić, ćerku oficira kraljeve vojske, bespovratno se zaljubio u nju.
Sa druge strane, Desa je toliko zamrzela Darku da ju je žigosala kao preljubnicu, brakolomku, razaračicu doma, nemoralnu ženu. Njena ljubomora je bila toliko jaka da je Meša morao da izađe pred sud svoje partije da se opravda i objasni.
"Zašto si ostavio ženu i ćerku?", bilo je pitanje koje su mu postavljali na svakom koraku.
Predloženo je da se kazni strogim ukorom, ali ga je Komitet saveznih ministarstava kaznio isključenjem, zbog neiskrenosti prema partiji i kršenja partijskog morala. Naime, neko ko je iz partizanske porodice, prikladno oženjen ženom takođe partizanskog opredeljenja, nije smeo da pomisli da, kao neki nemoralni buržuj, ima ljubavnicu, i to ćerku kraljevog oficira!
Ovo je bio veoma bolan momenat za Mešu, kome je partija surovo i nepravedno oduzela rođenog brata. Međutim, od Dare nije odustajao, a par se do kraja međusobno branio.
Tokom narednih 20 godina dobili su i dve ćerke, uprkos tome što su morali da se bore za svoju ljubav, a "elita" ih je ignorisala, odbacila i prezrela.
Smrt u snu
Meša Selimović preminuo je 11. jula 1982, kada je imao 72 godine. Umro je u snu dok je gledao prenos finalne fudbalske utakmice Svetskog prvenstva, a satima je, kraj njegovog tela sedela upravo Darka, koja je njegov odlazak teško podnela.
Njegovom kolegi Bećkoviću je u noći kada je umro, takođe rekla: "Da sam znala da svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!".
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, a zvaničn organi SR Bosne i Hercegovine su nakon njegove smrti tražili da se Mešini ostaci prebace u Sarajevo i da tamo budu pokopani, ali do toga nikad nije došlo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!