Nebojša Glogovac bio je jedan od najvećih glumačkih velikana i neosporni šampion emocije, snage i autentičnosti savremenog srpskog i jugoslovenskog glumišta. U svojoj karijeri ostvario je preko 60 uloga na filmu i televiziji, uz desetine nezaobilaznih i istorijskih rola u pozorištu.
Prvo pojavljivanje na malim ekranima imao je još kao mlad glumac u seriji "Bolji život", dok je filmski debi ostvario u drami "Vukovar, jedna priča" (1994).
Međutim, pravu slavu donela mu je glavna uloga u filmu "Ubistvo s predumišljajem". Tumačeći lik ranjenika Bogdana Bilogorca, fascinirao je i publiku i kritiku, a za ovu rola nagrađen je nagradom "Car Konstantin".
Nakon ovog naslova, ređao je hit za hitom, i pitanje je šta bi sve postigao Glogovac da sudbina 2017. godine za njega nije imala druge planove.
Vest o njegovoj bolesti šokirale su javnost, a uprkos teškom stanju u kom je bio, Glogovac se trudio da glumi sve dok mu je to fizička snaga dozvoljavala.
Šta je sve igrao dok je bio bolestan?
- "Južni vetar" (film): Svoje poslednje kadrove na filmu snimio je krajem 2017. godine, igrajući zloglasnog narko-bosa Goluba. Režiser Miloš Avramović i ekipa filma isticali su da je Glogovac na snimanje dolazio sa neverovatnom energijom i profesionalizmom, iako je već osećao ozbiljne zdravstvene tegobe. Film je premijerno prikazan tek nakon njegove smrti i posvećen je upravo njemu.
- "Moj jutarnji smeh": Snimio je i ulogu vidovnjaka Miloša u ovom nezavisnom filmu režisera Marka Đorđevića. To je ujedno bila jedna od poslednjih filmskih uloga koje je završio.
- "Koreni" (TV serija): Ostvario je upečatljivu ulogu Tošića u ovoj ekranizaciji romana Dobrice Ćosića, čije je snimanje takođe privodio kraju u tom periodu.
- Pozorište do samog kraja: U decembru 2017. godine, tek nekoliko nedelja pre smrti i dok je već odlazio na lečenje u Nemačku, i dalje je igrao na sceni JDP-a. Njegovo poslednje pojavljivanje pred pozorišnom publikom bilo je 13. decembra 2017. godine u predstavi "Hamlet", gde je igrao glavnu ulogu. Kolege su prisećale da je tu predstavu odigrao sa nadljudskom snagom i emocijom.
Zašto na grobu nije mogao da stoji krst?
Nakon što se njegovo stanje naglo pogoršalo početkom februara 2018, hospitalizovan je u Beogradu, gde je ubrzo i preminuo, a onda je usledio šokantan trenutak o kom je kasnije govorio njegov otac, prota Milovan Glogovac. Na grob njegovog sina nije bilo moguće postaviti onakav krst kakav se postavlja po pravoslavnim običajima. Naime, ovi običaji se ne poštuju u Aleji zaslužnih građana.
O svom sinu prota Milovan Glogovac govorio je s puno poštovanja:
"Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu".
Prisetio se i kako je sa sedmogodišnjim Nebojšom iz muke krenuo iz rodne Hercegovine i došli su najpre u Opovo, a potom i u Pančevo, a veze sa tradicijom čuvali su tokom celog odrastanja našeg glumca, dok su pouke "ne odaj se u najvećoj žalosti, kao ni u najvećoj radosti" i "u dobru se ne uznesi, u zlu se ne ponizi" bile deo njegovog vaspitanja.
"To je sve tačno, ja ipak mislim da je Nebojšu više oblikovala vera od ljutog kamena. Vera koju smo otuda doneli u grumenu zavičajne zemlje. Bila su to teška vremena za crkvu. Vreme u nevreme. U našoj kući, u Pančevu, okupljali su se umni ljudi koji su životom svedočili težinu postojanosti u veri. Bile su to tribine, oslobađanje straha i očuvanja svesti. Nebojša je upamtio policijske straže na ćoškovima naše kuće. Popisivanja ljudi koji su dolazili u crkvu. Prekršajne prijave protiv mene i kažnjavanja, jer sam okupljao vernike. Crkva je tada imala slobodu, ali samo u oltaru. Crkva, bez vernika. To je Nebojšu učinilo borcem. Strpljivo je stasavao u borca. Celog svog života on je to nosio u sebi i poneo u svoju kuću. Svoje sinove, Gavrila i Miloša, podigao je na istinskim vrednostima. Dao im odgovore šta je moral, zakon, vera, kako se postaviti u društvenom životu, a ne izgubiti sebe", pričao je dalje otkrivši kako je izgledao njihov život nakon što se Nebojša razboleo.
"To je bilo nekoliko sati pred Nebojšinu smrt. Tog popodneva, tog četvrtka, on je bio podosta u lošem stanju. Trebalo je da primi i drugu hemioterapiju. Uz njega je bila njegova supruga Milica. Ona je stalno bila sa njim. Sve vreme. I ja sam bio sa njima. Smestili smo ga u krevet i nismo tada mnogo pričali. Sestre su mu priključile terapiju i ja sam otišao. Oko osam, uveče, Milica nam se javila. Kaže nam: 'Dobro je podneo terapiju, čak se i šalio sa mnom…' U petak, oko dva po ponoći bolest je bila jača. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela", dodao je on sa knedlom u grlu.
"Nebojša je u svakoj mojoj molitvi, ali i u molitvi bratstva manastira Ostrog, Dečani i svuda gde su ga voleli i poštovali. U molitvi se kaže: Primite ga u svetlost lica Božijega. I on je tamo, u toj svetlosti", zaključio je otac glumca svojevremeno.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!