Depresija je čest mentalni problem koji uzrokuje dugoročno osećanje tuge i mnoge navodi na misli o samoubistvu.

Stres je takođe čest problem, ali se njegov uticaj često potcenjuje jer stres prihvatamo kao deo svakodnevnog života.

Da biste pomogli sebi ili nekom drugom, prvo morate da znate u čemu je tačno problem, odnosno da li je reč o depresiji ili anksioznosti.

Stručnjaci kažu da je stres teško definisati jer, ono što je nekome uobičajeni svakodnevni zadatak, za drugu osobu može da predstavlja stresnu situaciju i uzrok anskioznosti.

"Anksioznost u kliničkom kontekstu znači dve stvari: odgovor tela na stresnu situaciju, zbog čega možete osećati napetost, srce će vam ubrzano raditi, osećate kao da vam klecaju kolena, preterano se znojite ili imate osećaj da će nešto strašno da se desi", kaže psihijatar dr Dimitrios Paskos.

"Depresija je konstantan osećaj tuge u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, i za to stanje je potrebna terapija, dok je stres zapravo nagomilan emocionalni ili mentalni pritisak. Iako stres povećava rizik od mentalnih bolesti kao što je depresija, on nije klasifikovan kao bolest", kaže farmaceut Kevin Lajvers.

Da biste lakše shvatili imate li vi ili neko drugi problem sa anksioznošću ili depresijom, evo simptoma koji će vam pomoći da ih razlikujete.

"Kao i stres, depresija može da uzrokuje neke fizičke simptome, kao što su bolovi, ali i emocionalne simptome, promene u koncentraciji, teškoće u pamćenju, kao i načinu na koji vidite sebe", kaže dr Džejn Deveniš.

"Glavna razlika je u tome što depresiju karakteriše stanje tuge i beznađa, osećaj izolovanosti i nemogućnosti da se povežete sa drugima, neuživanje u stvarima koje inače volite da radite. Ukoliko se taj problem ne prepozna na vreme, kod nekih ljudi depresija može da dovede do suicidalnih misli".

Dr Deveniš kaže da se osobe koje pate od depresije postepeno povlače iz društva i da je to znak po kojem možete da prepoznate da neko ima problem.

"Ako brinete da neko koga poznajete možda pati od depresije, najbolje što možete da uradite je da ih uverite da brinete za njih i da mogu da razgovaraju sa vama. Nemojte da ih osuđujete, već ih ohrabrite da urade nešto što može da im pomogne, kao na primer da se posvete stvarima koje inače vole, da budu fizički aktivni. Takođe, savetujte ih da potraže stručnu pomoć", predlaže ona.