Stranka Republika u pokretu francuskog predsednika Emanuela Makrona, osvojila je najviše glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, preneli su francuski mediji prve procene izlaznih anketa.
Time su poražene tradicinalne stranke, levica i desnica, koje su se smenjivale na vlasti u Francuskoj oko 60 godina.
Makronov centristički pokret je osvojio od 32,2 do 32,9 odsto glasova, desničarski Republikanci od 20,9 do 21,5 odsto, ekstremno desničarski Nacionalni front oko 14 odsto, radikalna levica 11 odsto a socijalisti, doskora na vlasti, 10,2 odsto glasova, rezultati su ankete instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos-Sopra Steria.
Potpredsednik Nacionalnog fornta Florijan Filipo izjavio je večeras da su prve procene razočaravajuće za tu stranku i pozvao pristalice ekstremne desnice da u drugom krugu izađu u većem broju.
Razočarenje u prve procene izrazila je desnica. Generalni skeretar Republikanaca Bernar Akoaje ocenio je da su rezultati "razočaravajući za desničarsku porodicu", dok su socijalisti priznali da su zabeležili jedan od najlošijih rezultata.
Agencija Frans je javila da bi Makronova stranka mogla da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu od 577 mesta. Procenjuje se da bi Republika u pokretu mogla da osvoji oko 400 mesta posle drugog kruga zakazanog za 18. jun, što je daleko više od 289 koliko je neophodno za parlamentarnu većinu.
Izbore je obeležio slab odziv birača.
Francuzi su danas glasali u prvom krugu parlamentarnih izbora, a tradicionalni bastioni levice i desnice strahuju da će ih skrajnuti centristički kandidati predsednika Emanuela Makrona, čime bi Francuska ostala bez delotvorne opozicije.
Makronova stranka Republika u pokretu (REM) na pragu je da u nedelju osvoji skoro trećinu glasova, što bi joj u drugom krugu, nedelju dana kasnije, moglo doneti ogromnu većinu, pokazuju rezultati najnovije ankete, prenosi Rojters.
Kada je 7. maja 39-godišnji centrista Makron potukao liderku krajnje desnice Marin le Pen i postao najmlađi predsednik u istoriji Francuske, mnogi posmatrači su prognozirali da će on teško osvojiti većinu kako bi mogao da sprovede svoje ambiciozne reforme na polju rada i socijalnih reformi, navodi AFP.
Međutim, samo četiri nedelje kasnije, ankete pokazuju da se njegovom pokretu, osnovanom aprila 2016. koji je potom prerastao u stranku, smeši apsolutna većina na predstojećim parlamentarnim izborima.
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo institut "Ipsos Sopra Sterija", Makronovoj partiji pripalo bi 31 odsto glasova u prvom krugu 11. juna, što je više u poređenju sa 29,5 odsto glasova koliko je za REM predviđano anketom sprovedenom pre nedelju dana.
Berluskoni: Makronu je baš dobra mama
Najnovije istraživanje javnog mnjenja nagoveštava da je centristička partija novog predsednika na putu da osvoji 297 do 427 od ukupno 577 mesta u francuskoj Narodnoj skupštini - donjem domu parlamenta, što je među najjačim većinama u proteklih skoro 50 godina.
Daleko iza Makronove stranke, konzervativna partija Republikanci i njihovi saveznici mogli bi da postanu glavna opoziciona snaga, sa izgledima da osvoje 22 odsto glasova u prvom krugu i 95 do 115 mesta u drugom krugu izbora 18. juna.
Krajnje desničarska partija Nacionalni front bi, prema predviđanjima najnovije ankete, mogla da osvoji 17 odsto glasova u prvom krugu, ali samo pet do 15 mesta u drugom krugu.
Radikalno levičarska partija Žan-Lik Melanšona bi dobila oko 12,5 odsto glasova, dok bi Socijalistička partija Makronovog prethodnika Fransoa Olanda osvojila samo osam odsto glasova.
Tako bi, kako većina anketa predviđa, REM i njihov mali centristički saveznik MODEM mogli lako da osvoje veliku većinu u 577-članoj Nacionalnoj skupštini od 385 do 415 poslaničkih mesta.
Takva predviđanja su dovela do upozorenja Makronovih rivala na opasnost da će partija novog predsednika predsedavati "jednopartijskoj državi".
Poređenja radi, bivši predsednici Fransoa Oland, Nikola Sarkozi i Žak Širak su na izborima svojevremeno osvojili velike većine, ali su - za razliku od Makrona - svi poticali iz odavno ukorenjenih partija.
Ove godine će, u svakom slučaju, sastav novog parlamenta biti znatno drugačiji jer se više od 200 poslanika ne kandiduje za reizbor, što je najmanje dvostruko više u poređenju sa izborima 2012. godine.
Makron se nada da će kandidati REM - među kojima oko polovina nikada nije bila na državnoj funkciji - osvojiti poslanička mesta, dok analitičari, s druge strane, upozoravaju da bi neiskustvo Makronovih poslanika moglo da parlament učini pokornim.
"Kada imate ogromnu parlamentarnu većinu i poslanike bez iskustva, izvršna vlast je izuzetno moćna", kaže politički naučnik Žerom Sent-Mari sa instituta "Poling voks".
Istovremeno, istraživač instituta "Sevipof" Pasla Perino upozorava, pak, da bi unutar stranke koja raspolaže velikim brojem poslaničkih mesta moglo lako da dođe do unutrašnjih poteškoća.
"U početku će se ta većina smatrati darom sa neba, ali će na kraju postati problem", zaključio je on.
