NAJZAD čast herojima: Srbijo, znaš li ko je Tibor?

Bio je jedan od 108 heroja, pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su 1999. stradali u odbrani karaule na granici sa Albanijom.

Prema tvrdnjama svojih drugova iz jedinice, Cerna je tokom borbi 27. aprila 1999. svojevoljno napustio zaklon kako bi pomogao da se otkrije položaj neprijateljskog snajperiste, verovatno pripadnika francuske Legije stranaca, koji je danima zadavao mnogo problema VJ.

Nakon što je napustio rov, Cerna je pogođen metkom u grudi ali je, iako teško ranjen, uspeo da se održi na nogama do sledećeg metka koji ga je pogodio u vrat, što je bilo prvi put da je taj snajperista pucao dva puta sa istog mesta.

To je omogućilo snajperisti Vojske Jugoslavije da otkrije položaj neprijatelja i da ga likvidira.

Njegova pogibija dogodila se u jeku Bitke za Košare, najveće i najkrvavije bitke koja se odigrala za vreme NATO bombardovanja i, praktično, jedine značajne borbe koja se odigrala na zemlji.

Cerna je sahranjen početkom maja u rodnom mestu, a odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Spomenik srpskom heroju otkrila je majka poginulog Cerne - Kata Cerna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na spomenik položio i venac.

Nikada toliko mnogo nas nije dugovalo toliko beskrajno mnogo tako malenom broju njih, izjavio je predsednik Srbije i zahvalio stradalim borcima sa Košara za sve što su učinili za svoju otadžbinu.

"Mi, građani Srbije, neretko mislimo da je sloboda jednom zauvek data i ponekad zaboravimo na dug prema onima koji su slobodu sačuvali i nisu žalili život za budućnost naše otadžbine", rekao je Vučić, naglasivši da je 108 vojnika stradalo da bi sačuvalo naše živote.

"Na Košarama ih je bilo 108 mrtvih, položenih života za sve naše, prekinutih sudbina da bismo mi danas imali svoju. Tibor Cerna, nad čijom bistom stojimo, jedan je od 108 kojima dugujemo", rekao je Vučić.

Predsednik je podvukao da nije moguće reći koliki je dug prema stradalom Cerni, jer je poginuo u 21. godini i zato što je, kako je rekao, imao 20 miliona neostvarenih mogućnosti, snova, planova, koje je položio za sve nas.

"I to mu dugujemo, sve snove i mogućnosti. Njegov nedoživljeni život koji nam je dao, naš je dug", istakao je Vučić.

Kako je rekao, Cerna je 28. aprila 1999, uradio nešto što pravi razliku između čoveka i junaka, što deli običan od velikog života, i što čini da smrt ne bude kraj, već početak večnosti.

"Stao je pred metak i izgovorio najveću rečenicu tog malog, prljavog i neopisivo strašnog rata koji nam je agresor nametnuo. Rekao je 'Za ovu zemlju vredi umreti' i uradio je to, umro je za svoju zemlju i svakoga od nas", rekao je Vučić.

Predsednik je dodao da je istorija Srbije prepuna slavnih bitaka i pobeda koje su u velikoj meri doprinele da nasa zemlja postane slobodna, nezavisna i poštovana u svetu, u koju je svaki gost dobrodošao i u kojoj narod zna da ceni slobodu više od svega, znajući koliko je žrtava za nju palo.

Vence i cveće položili su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, diplomatski predstavnici Belorusije, Kipra, Katara, Venecuele, Mjanmara, Kube i Mađarske i predstavnici boračkih organizacija

Bitka za Košare vodila se od 9. aprila do 10. junaoko graničnog prelaza Rasa Košares, na granici Jugoslavije i Albanije, a cilj napada bila je da se presecanjem komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i Prizrenu, omogući kopnena invazija na Kosovo i ovladavanje prostorom Metohije.

U borbama su učestvovali delovi 125. i 549. motorizovane brigade VJ, elementi 63. i 72. specijalne brigade, kao i grupa stranih dobrovoljaca medju kojima je najviše bilo Rusa.

S albanske strane učestvovali su pripadnici OVK, regularne albanske vojske, Legije stranaca i NATO avijacija, čiji su avioni svakodnevno bombardovali položaje VJ i otežavali dopremanje hrane, municije i pojačanja.

Prema rečima ratnog komandanta 125. brigade Dragana Živanovića, u borbama za Košare poginulo je 18 oficira i podoficira, 50 vojnika na redovnom služenju vojnog roka, 13 rezervista i 20-ak dobrovoljca, među kojima i jedan Rus iz okoline Habarovska Vitalij Glebovič (34). VJ je izgubila i jedno borbeno oklopno vozilo M-86. Oko 150 vojnika jeranjeno.

HEROJI KOŠARA: Da li je sve bilo uzalud?

Prema procenama VJ, na drugoj strani poginulo je nekoliko stotina pripadnika OVK, dok ih je oko 300 ranjeno. Među strancima dokumentovana je pogibija Francuza Arnoa Pjera (28), koji je verovatno bio snajperista, Italijana Frančeska Bidera (38) i Alžirca Murada Muhameda Alija.

Tokom bitke uništeno je i pet tenkova regularne albanske vojske, u pokušaju da se tenkovima probije odbrana VJ.

Uprkos brojčanoj nadmoći i podršci NATO avijacije, snage napadača nisu uspele u nameri da probiju odbranu VJ i da uđu kopnenim putem na teritoriju SR Jugoslavije.

Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara.