SAD su zabrinute zbog izgradnje ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa za osoblje koji je Rusija tražila, izjavio je visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji.
On je na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu, objasnio da je od vitalnog značaja za SAD da Srbija ide ka EU, iako ima kulturološke i istorijske veze sa Rusijom, prenosi Glas Amerike.
"Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak.
"Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije", rekao je Hojt Ji.
Ruskom centru ista prava kao NATO
Rusija, kako kaže, koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima.
"Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu i pomoć EU", kaže Ji.
Potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi ocenjuje, međutim, da predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu.
Podseća da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98 odsto, Hrvatsku 60 odsto, Kosovo 48 odsto, BiH i Makedoniju za po 40 odsto, Crnu Goru 34, a Srbiju 31 odsto.
Srpsko-ruski centar se dokazao kao spas za region
Ipak, i senatori i učesnici pretresa smatraju da je, osim finansijske, važna i diplomatska podrška SAD Zapadnom Balkanu.
Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson je ocenio da "američka ravnodušnost danas može da izazove krizu sutra i podsetio da i EU ima svoje probleme, te da je Balkan zato prepušten Rusiji.
"Vreme je da se angažujemo na tome da sve balkanske zemlje sprovedu reforme i da mogu da postanu članice NATO-a. Da osigurano da članstvo Crne Gore bude uspešno i da razmislimo o dugoročnom američkom vojnom prisustvu u regionu. Stalno prisustvo američkih u okviru NATO snaga na Kosovu može da spreči uticaj Rusije", kaže Vilson.
