Završiti srednju školu? Urađeno.

Pripremiti se za fakultet? Urađeno.

Postati prvak sveta? Urađeno!

Pre nekoliko dana, 19-godišnja Vanja Stanković postala je prvak sveta u tekvondou (kategorija do 49 kilograma) na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji. Veliki uspeh za nju, za srpski tekvondo, njen klub "Galeb", za srpski sport!

"Nisam ovo očekivala. Želela sam samo da pokažem šta znam, da dam sve od sebe, pa šta bude", kaže ova devojka u intervjuu za zvaničan sajt Svetske tekvondo federacije.

Bila je to prva zlatna medalja za Srbiju na svetskim prvenstvima, a nekoliko dana kasnije usledila je nova - Milica Mandić u kategoriji do 73 kilograma.

"U 'Galebu' imamo sjajne trenere i sjajan sistem rada. Naporno treniramo, dvaput dnevno. Ali, 'Galeb' nije samo sportski klub, već i porodica. Svako svakog podržava i zato svi žele da dođu u 'Galeb'", kaže Vanja, koja je tekvondo počela da trenira sa osam godina.

Desetak godina kasnije postala je svetski šampion!

AKO NISTE, POGLEDAJTE NJENU FINALNU BORBU


Osim predanog rada, napornih treninga, postoji još jedan "začin" za uspeh - samoupouzdanje.

"Mi svi verujemo u sebe, u svoj klub, svoju zemlju. Od početka se radi i na mentalnoj snazi. Moj trener Uroš Todorović me je učio tome od početka. On me je naučio da verujem u sebe".

Na sajtu Svetske tekvondo federacije, Vanju su opisali ovako:

"Lepa, šarmantna, sa svetskom zlatnom medaljom, Vanja bi uskoro mogla da postane zvezda srpskog sporta, ali i promoterka tekvondoa na Balkanu".

Vanja na to kaže:

"Pre nego što je Milica Mandić napravila sjajan uspeh u Londonu (olimpijsko zlato), niko nije imao pojma šta je tekvondo. Često bi me pitali: 'Je l' se udarate štapovima?'. Ali, posle Miličine zlatne medalje u Londonu i uspeha Tijane Bogdanović u Rio de Žaneiru, Srbija je dobro upoznala tekvondo", kaže Vanja Stanković.

Vanja je upravo završila srednju školu i planira da studira ekonomiju, ali tekvondo, sigurno, neće napuštati.

"Želim da vidim koliko visoko mogu da idem", kaže ona.

O stilu borbe:

"Nisam visoka, pa nastojim da brzinom to nadoknadim i iznenadim protivnice. Ne idem na nokaute, već na jake, brze i tačne udarce, eksplozivne".

Pre nego što izađe na borilište, ima ritual:

"Sedim mirno u svlačionici i zamišljam borbu. Zamišljam sebe kako sam brza i kako udaram protivnicu kako želim, u glavu i telo i pobeda je moja... To zamišljam".

Kada je osvojila zlatnu medalju, ni sama nije znala šta će od sreće:

"Kao da sam se paralizovala - nisam mogla da pričam, da se pomeram, samo sam vrištala. Ništa nisam ni čula, ni videla oko sebe, samo sam uspevala da kažem: 'Uspela sam, uspela!'. Mnogo, mnogo puta ranije sam pokušavala da zamislim sebe u takvoj situaciji. Osećaj je stvarno fenomenalan, najbolji!".

Inače, Vanjin hobi je čitanje, obožava da jede palačinke, a tekvondo je izabrala zato što ga jednostavno obožava.

Njen moto je: "Rad se isplati. To sam uvek govorila. Nisam bila sigurna do sada, ali sada jesam. Potpuno se isplati!".