Iran je stalnu bazu jednog od četiri takva sistema dugog dometa rasporedio u priobalnom gradu Bušeru krajem aprila, čime je znatno povećao svoju sposobnost praćenja i nišanjenja aviona koji lete iznad severnog dela Persijskog zaliva, navodi britanski magazin.

Iranski sistem S-300PMU2 prvobitno je uočen na nekadašnoj lokaciji raketnog sistema dugog dometa zemlja-vazduh S-200 (SAM) na istočnom obodu Teherana.

Potom su dva sistema S-300 raspoređena u bazama u okolini Teherana, od kojih jedan na međunarodnom aerodromu Teheran-Mehrabad, a drugi na lokaciji postojećeg sistema protivvazdušne odbrane HAWK u Havar Šarku, u jugoistočnom delu prestonice.

Koristeći "Erbasovu" opremu za izradu satelitskih snimaka, ovaj list je potvrdio da je Rusija Iranu 2016. godine isporučila četiri baterije sistema S300PMU2, opremljene radarima i lanserima.

Ukoliko budu opskrbljeni raketama koje se obično koriste uz sisteme S-300 PMU2, dometa od 200 kilometara, to će sistemu u Bušeru omogućiti da pogađa ciljeve skoro bilo gde iznad severnog Persijskog zaliva, ali ne bi imao domet do Iraka, Kuvajta ili Saudijske Arabije, objašnjava "Džejn's".

Ruske rakete S-300 stigle u Iran

Radarski domet od 300 kilometara omogućio bi Iranu da nadzire vazdušni saobraćaj iznad delova tih susednih zemalja, zaključuje britanski magazin.