"Iako se dijagnoza demencije postavlja u poznijem životnom periodu, promene u mozgu obično počinju da se dešavaju godinama ranije", kaže Džil Livingston, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i jedna od 24 međunarodna stručnjaka koji su obavili analize faktora rizika koji stoje iza demencije.

To istraživanje je izdvojilo devet najvažnijih faktora:

- odsustvo obrazovnih aktivnosti posle petnaeste godine

- visok krvni pritisak

- gojaznost

- gubitak sluha u srednjem dobu

- pušenje

- depresija

- fizička neaktivnost

- društvena izolacija

- dijabetes u kasnijem dobu

Ukoliko se svi ovi faktori potpuno eliminišu, navode stručnjaci, može se spriečiti svaki treći slučaj demencije u svetu.

Prema najnovijim procenama Međunarodnog udruženja za borbu protiv Alchajmera, u svetu sa demencijom živi oko 47 miliona ljudi, a troškovi lečanja ove bolesti već su dostigli 818 milijardi dolara godišnje.

Svetska zdravstvena organizacije očekuje da će do 2050. godine u svietu biti 131 milion ljudi koji će patiti od demencije, tri puta više nego danas.

Demenciju izazivaju bolesti mozga, a najpoznatija je Alchajmerova bolest - odumiranje nervnih ćelija i pogoršanje sposobnosti pamćenja, razmišljanja, navigacione i prostorne orijentacije, a dešavaju se i poremećaji u ponašanju i sposobnosti da se vode svakodnevne aktivnosti.

Dakle, nemojte se bojati demencije već radite sledeće: učite nove stvari tokom celog života (jezike, sviranje na nekom instrumentu, učite pesme napamet...), hranite se zdravije, nemojte da pušite, družite se što više.

Pročitajte i ovo:

Pomorandžama protiv demencije

Neočekivan uzrok demencije: Jeste li u opasnosti?