Hestil, koji se pri kupovini fabrike obavezao da će zadržati 5.000 radnika, sada zahteva od Vlade Srbije izmenu Zakona o radu, to jest pooštravanje njegovih odredbi na uštrb radničkih prava, saznaje beogradski dnevnik "Danas" u diplomatskim krugovima u Beogradu.

Kako je novinama rečeno, u konkretnom slučaju Kinezima nije sporna visina plata radnika u Železari niti postoji potreba za njihovim otpuštanjem, već Hestil smatra da menadžment ima pravo da radnike optereti dodatnim radnim obavezama, ali im aktuelni Zakon o radu to ne omogućava.

Zbog toga predstavnici Hestila traže od Vlade Srbije da se taj zakon promeni tako što bi omogućio lakše otpuštanje zaposlenih koji ne žele da prihvate dodatne radne norme.

Izvor "Danasa" tvrdi da Brisel ne gleda blagonaklono na takve zahteve Hestila jer smatra da bi se na taj način dodatno privilegovao položaj te kompanije koja posluje u Srbiji.

Naime, kod određenih krugova u EU postoji sumnja da Hestil dobija razne vidove državne pomoći, od prepuštanja sirovina i metalnih ostataka u direktnom ili posrednom vlasništvu Srbije, do privilegija kada se radi o ceni struje.

Sumnja se i da kineska kompanija ne ispunjava druge obaveze prema državi.

Takav način pomoći, kada je reč o čeličnoj industriji, zabranjen je i neprihvatljiv u EU i smatra se nelojalnom konkurencijom.

Podsećanja radi, Srbija je bila pod istragom Evropske komisije, zajedno sa još nekoliko zemlja, zbog dampiškog izvoza toplo-valjanih čeličnih limova. Prema nedavno objavljenoj informaciji portala Metal Bilten, Evropska komisija je izuzela Srbiju iz te istrageali ne zbog toga što nije prodavala čelik ispod cene, već što je prodavala beznačajne količine.

"Danas" napominje da se u preliminarnom izveštaju Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije od 17. jula navodi da je Srbija skinuta sa liste zemalja koje se terete za damping cene odnosno nelojalnu konkurenciju, ali da to još nije zvanična odluka, već da će ona biti doneta na sednici Evropske komisije 7. oktobra.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", koja ima podružnicu u Železari Smederevo, kaže za Danas da i u toj sindikalnoj centrali imaju slična saznanja kada je reč o lobiranju da se izmeni Zakon o radu.

"To što sada radi Hestil nije ništa novo na našim prostorima. Podsećanja radi, i kada je 2005. godine Ju-es-stil kupovao Železaru Smederevo, tražio je izmenu tadašnjeg zakona o radu. Istini za volju taj zakon je bio, ma kako loš za radnike, daleko bolja varijanta od aktuelnog zakonskog rešenja. I Hestil i drugi strani poslodavci u Srbiji horski vrše pritisak na Vladu i traže da se i važeći Zakon o radu izmeni kako bi oni dobili dodatne povlastice a radnicima dodatno smanjena prava. To je naravno pogrešno i protivno interesima zaposlenih i Vlada nikako ne bi smela da prihvati takve zahteve ni Hestila niti bilo koga drugog".

Prema njegovim rečima, Hestil želi da se naše radno zakonodavstvo približi poslovnoj logici koja važi u zemljama Azije pa tako i u Kini.

"Hestilu je cilj da menadžmentu zaposleni u Železari Smederevo budu na raspolaganju 24 sata dnevno. Da bi se to ostvarilo potrebno je da izlobiraju za usvajanje zakonskih rešenja koja bi omogućila fleksibilnije oblike zapošljavanja. U tom slučaju bi mogli da zaposle samce koji bi živeli u barakama podignutim na zemljištu fabrike, kako bi im stalno bili na raspolaganju za dodatno radno angažovanje ako se zaključi da je to potrebno. To je naravno nešto što je u potpunosti neprihvatljivo jer je Železara Hestilu prodata kako bi zaposleni redovno dobijali plate, sačuvali svoja radna mesta a ne da bi se izrabljivali a u slučaju da se tome usprotive, zakonskim rešenjima lako izbacivali sa posla", ističe Veselinović.

EU nam OPROSTILA: Nema kazne za damping Železare

"Sa jedne strane, to je očito isplativo za Hestil ali je loše kako za državu i građane tako i za zaposlene u Železari. Razumljiva je želja Vlade Srbije da sačuva proizvodnju i radna mesta u Železari ali to nikako ne može da se radi na uštrb prava radnika kako Železare tako i svih drugih fabrika u Srbiji. Niti su nam u interesu eventualne sankcije EU zbog nelojalne konkurenciji niti zakon o radu koji bi za radnike bio restriktivniji od postojećeg koji je izuzetno loš", navodi Veselinović.