Katar je objavio izmene svog zakona o borbi protiv terorizma što je jedan od uzroka krize između tog emirata i njegovih suseda koji ga optužuju da podržava ekstremističke grupe.
Zakon koji je juče potpisao emir Tamim ben Hamad al-Tano definiše koncepte "terorista, terorističke zločine i entitete i finansiranje terorizma". Njime se uspostavljaju "spiskovi terorista i terorističkih entiteta" i uvode neophodne mere da bi se ljudi i grupe mogli staviti na spisak ali osumnjičenima daje pravo žalbe protiv toga.
Qatar's Emir orders decree amending law combating terrorism https://t.co/wRFhkimEb5pic.twitter.com/VZLv5IV7Fr
— Al Jazeera English (@AJEnglish) July 21, 2017
Prethodni zakon je donet 2004. Nije precizirano kako se po novom zakonu definiše terorizam ni procedura po kojoj osumnjičeni pojedinac ili organizacija dolaze na crnu listu.
Izmene zakona su usledile posle sporazuma sa SAD o "borbi protiv finansiranja terorizma".
Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat, prekinuli su 5. juna sve odnose s Katarom optužući ga da podržava terorizam, i osuđujući ga zbog veza sa Iranom koji je regionalni rival Saudijskoj Arabiji. Katar je odbacio te optužbe.
Te zemlje su potom uputile Kataru ultimatum sa 13 zahteva koje je on odbio da ispuni.
Katar odbio ultimatum: Šta sada?
Te arapske zemlje zahtevaju od Katara da protera pripadnike iranske Revolucionarne garde, zatvori katarska diplomatska predstavništva u Iranu i sa Teheranom prekine diplomatske veze i bilo kakvu zajedničku vojnu saradnju, dok bi trgovina sa Iranom bila dozvoljena pod striktnim pravilima međunarodnih i američkih sankcija, navodi AP koji imao uvid u taj dokument.
Emirati: Ko pohvali Katar - 15 godina zatvora
Arapske zemlje takođe zahtevaju gašenje katarske televizijske stanice Al-Džazira i njenih podružnica Arabi21, Rašd, "Al Arabi Al Džadid" i "Midl ist aj".
Među zahtevima se našlo i momentalno okončanje vojne saradnje sa Turskom na tlu Katara, kao i uklanjanje turske vojne tehnike, što u suštini znači da bi došlo do gašenja turske baze u Kataru.
Pored veoma jasnih zahteva, arapske zemlje su uputile i manje precizne zahteve, koji se mogu protumačiti i kao subjektivni, jer zahtevaju da se predaju "terorističke ličnosti" i traženi individualci.
Drugi takav primer je finansijska naknada za gubitak života, kao direktan rezultat katarske politike, a suma bi bila određena u dogovoru sa Katarom.
