Kako navode beogradske "Večernje novosti", Grci nude da Srbija bude vlasnik 20 odsto terminala, koliko bi imali i DEPA (Grčka gasna kompanija) i BEH (Bugarski energetski holding), dok bi ostatak dobile privatne kompanije.

Terminal će biti oko 15 kilometara udaljen od delte Marice, a na samo 30 kilometara od granice sa Turskom i oko 300 kilometara od Soluna.

Tečni prirodni gas, koji već godinama Evropi uporno pokušavaju da prodaju Amerikanci (a sve pod formom energetske bezbednosti i nezavisnosti od Rusije) bi se do luke Aleksandropolis dopremao brodovima, zatim transportovao do dvadesetak kilometara udaljenog terminala gde bi se prevodio u gasovito stanje i tako gaosvodom transportovao dalje.

Eksperti: Nerealno je da gas dobijemo iz SAD

Predviđeno je da kapacitet skladišta bude 170.000 kubnih metara s godišnjim protokom od čak 6,1 milijardu kubnih metara gasa.

Od tog terminala gasovod vodi do grčkog Komotinija, odakle kreću cevi do bugarske Stare Zagore, a odatle do Dimitrovgrada, i dalje do Niša, gde bismo mi izgradili naš terminal.

Srbija bi, dodaje list, mogla da računa na povlačenje sredstava iz evropskih grantova, dakle bespovratnih, finansijskih sredstava, jer se taj projekat podudara sa zaključcima Evropskog projekta o zajedničkim interesima, što je jedan od prioriteta razvoja energetskog infrastrukturnog projekta EU koji je već ranije usaglašen sa Grčkom i Bugarskom.