U prvoj varijanti taj gas, koji bi došao brodovima do Krka u Hrvatskoj a potom bio transportovan do Srbije, bi bio preskup. Druga varijanta je još manje ostvariva, jer tog azerbejdžanskog gasa nema dovoljno.

Povodom medijskih spekulacija da su predstavnici SAD ponudili premijeru Srbije Aleksandru Vučiću tokom njegovog nedavnog boravka u Minhenu neke alternativne "gasne aranžmane" a koje je potkrepio svojim izjavama i američki senator Kris Marfi, oglasili su se i eksperti.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas kaže da Amerikanci "mogu da ponude šta god hoće", ali to ne znači da je to nešto i ostvarivo.

Naime, azerbejdžanski gas do nas ne može da dođe zato što su sve stvarno raspoložive količine već zauzete na projektu gasovoda TAP (Transjadranski gasovod) koji radi Velika Britanija, kaže ovaj priznati domaći ekspert.

"Prema tome tih 15-16 milijardi kubika, koliko je u suštini moguće da dobiju, već su angažovane i one idu za južnu Italiju, a koji je to drugi azerbejdžanski gas ja ne znam", ističe Vulević.

Što se tiče terminala za tečni gas, koji bi se pravio na ostrvu Krk u severnom Jadranu, Vuletić sumnja da je to ekonomski isplativo, a zahtevalo bi i mnogo vremena.

To bi, kaže, porazumevalo da u SAD, treba na nekom polju da se od škriljaca napravi gas, pa da se preradi i pročisti, pa zatim da se gasovodom u stanicama preko SAD-a, dotera do Atlanskog okeana.

"Tu bi trebalo da se naprave postrojenja za prevođenje u tečno stanje, pa da se tankerima prevozi preko Atlantika, kroz Gilbratar, Sredozemno more, Jonsko i Jadransko more, do Krka, što je jedan stravičan put, i to ne može nikako da bude jeftinije", zaključio je Vuletić.

Iz nadležnih resora nema reagovanja na ovu navodnu ponudu, a stručnjaci se slažu da iza ponude Amerike stoji želja da preuzme kontrolu nad svetskim tržištem gasa.

Urednik sajta Energoportal, Dragan Nedeljković, podseća da je iz tog razloga nastao i projekt Nabuko, koji je podrazumevao dovoženje iranskog gasa u Evropu. I taj projekat je propao jer su se međuvremenu zakomplikovali odnosi između SAD i Irana, a Rusi su iskoristili priliku da pokrenu projekte Severnog i Južnog toka.

Oni kao dokaz tome, predočavaju da nijedna velika svetska kompanija za naftu i gas nije učestovala u onome što se sad zove "jeftina proizvodnja gasa u Americi" i mogućnost da se prvo Amerika oslobodi uvoza energije, a zatim da snabdeva i Evropu, dodao je Nedeljković.

Naveo je i da stručne analize kažu, da je ekstrakcija gasa iz peska i školjki, u Americi izuzetno skupa, tako da bi i gas preko skladišta na Krku bio veoma skup.

"Nije baš jasno koliko će koštati taj američki gas, s obzirom na to da neke stručne analize navode da je za istu količinu proizvodnje nafte koju obezbedi jedna bušotina u Saudijskoj Arabiji, u Kaliforniji potrebno 1.600 bušotina".

Za gasovod iz Azerbejžana, Nedeljković smatra da je dobar projekat, ali da nema dovoljno gasa, Amerikanci su to "malo naduvali" jer im treba konkurencija Rusiji, koju žele da isključe sa ervopskohg tržišta gasom.

S druge strane, predočava Nedeljković, "u Srbiji se gas jako malo koristi, što se vidi kad pomenete da bi Južni tok imao kapacitet 63 milijarde kubika, a mi trošimo svega 1,5 do dve milijardi godišnje. Za nas bi Južni tok značio energtski sigurnost, ali bi imao i veliki strateški zančaj, jer bi promenio odnose velikih sila".