Paspalj: Veoma mi nedostaje...

Kad kažete - Paspalj, sigurno ne pomislite na modu. Zar ne?

Okružen sportskom opremom, Žarko Paspalj se prisetio svoje košarkaške karijere...

"Veoma mi nedostaje borba na parketu, ali imao sam zdravstvene probleme zbog kojih sam morao da napravim neke radikalne promene u životu, zato košarku više ne igram, čak ni rekreativno, ali uvek kada pomislim na to nije mi svejedno."

U kakvim patikama ste vi igrali i da li oprema stvarno može da smeta ili pomogne prilikom igre?

"Ne znam od kog materijala je bilo to u čemu smo mi igrali, i da li uopšte može da se nazove - dres, jer je toliko upijalo znoj da sam posle utakmice bio teži pet, šest kilograma! Ali ovo u čemu danas sportisti igraju je nešto najkvalitetnije što postoji. Ja, nažalost, neću više nikada imati priliku da igram u takvoj opremi, ali zato uživam gledajući druge, kvalitetne sportiste."

Šta predviđate našim momcima koji sada igraju za NBA?

"Super su, čim su tamo, jer NBA je najviši mogući nivo košarke. Svako ko poseduje talenat i bude pozvan da ode, treba da iskoristi šansu jer je to fantastična stvar i za sportistu i za košarku. Mada, kada si u tome misliš da je to normalno, a u stvari nije. To je posebna čast i treba da budemo ponosni na sve naše igrače koji su dobili šansu da igraju za NBA."

Da li ste imali neke svoje rituale pre utakmice?

"Nisam, ali sam gledao neke druge igrače, čak i trenere koji su imali rituale. Gledajući ih šta sve rade - da li ima pruga stoji na pravom mestu na butini, da li su patike vezane na određeni način, da li su čarape na pola ili ne... stekao sam utisak da to može da bude i opterećenje za čoveka. Jer, šta su rituali? Pomoć koju tražiš kada ti u životu baš i ne ide. Zato neki ljudi veruju da će zahvaljujući određenim radnjama, koje stalno ponavljaju, biti bolji, uspešniji. Ja ne verujem u to, ali mi ne smeta kada drugi veruju i pridržavaju se svojih rituala."

Da li je istina da ste zapalili cigaretu kada ste prvi put ušli u svlačionicu San Antonio Sparsa?

"Neće da bude! To je mit, ali je istina da sam pušio kod Grega Popovića, doduše na terasi. Kada sam tek stigao u Ameriku, živeo sam prvih mesec dana kod njega, a s obzirom na to da se u njegovoj kući nije pušilo, ja sam to radio na terasi. Ali, to uopšte nije bilo neko uživanje jer se radilo o San Antoniju krajem jula kada je napolju oko 47 stepeni Celzijusovih."