Veliki broj demonstranata je noseći bele i crvene sveće uzvikivao "nezavisnost" dok su marširali centrom grada nakon održanog minuta ćutanja, javlja AFP.
Portparol policije u Barseloni rekao je da je na protestu učestvovalo oko 200.000 ljudi.
Protesti sa svećama održani su i u Đironi, Reusu i drugim gradovima Katalonije u znak protesta protiv presude španskog suda da zadrži u zatvoru dvojicu katalonskih lidera, predsednika katalonske Narodne skupštine i udruženja Omnium Kultural, zbog navoda da su izazvali pobunu.
Sud je prosudio da su oni bili organizatori masovnih demonstracija u Barseloni koji su ometali policijsku operaciju protiv pripreme referenduma o nezavisnosti, koji je održan u toj španskoj pokrajini 1. oktobra.
Kako je AP ranije preneo, kada su počeli da se okupljaju, hiljade pristalica nezavisnosti Katalonije nosili su transparente "Sloboda za političke zatvorenike", udarali u lonce i trubili automobilskim sirenama.
Demonstracije, navodi francuska agencija, događaju se u vreme kada se bliži krajnji rok koji je zvanični Madrid postavio za lidera Katalonije Karlesa Pudždemona da saopšti da li planira ili ne da proglasi nezavisnost nakon zabranjenog referenduma.
Pudždemon je do sada odbijao da pruži konačan odgovor, pozivajući umesto toga, španskog premijera Marjana Rahoja na pregovore.
Međutim, Rahoj je odmah odbacio da posreduje i ukoliko Pudždemon ne odustane, on će najverovatnije početi da uvodi direktnu kontrolu nad ovim poluautonomnim regionom.
Takav potez mogao bi da eskalira najgorom političkom krizom u Španiji od one koja je proizašla iz vojne diktature 1997, ocenjuje agencija.
ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?
Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.
Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.
Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...
U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.
Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...
Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.
To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.
Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.
Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...
Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!