Vetrenjače niču, moglo bi se reči, kao pečurke. Danas je Srbija dobila još četiri, u vetroparku "Malibunar" kod Vladimirovca, čime je domaća energetika pojačana sa novih 8MW. Plan - do 2020. Srbija dobija ima četvrtine "zelene" struje
Srbija će do kraja 2018. godine imati mogućnosti za 250 MW iz energije vetra, a do 2020. trebalo bi da se završe i kapaciteti za novih 500 MW, najavio je ministar energetike Aleksandar Antić na otvaranju vetroparka u Vladimirovcu, kod Alibunara.
Vetropark u Čibuku do kraja iduće godine
Nije baš kao da smo Danska, koja na terenu sprovodi svoju odluku da od 2050. godine u čitavoj zemlji neće potrošiti ni kap nafte, ni gram uglja, ni kubik gasa, ali nije ni loše.
Danci zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj
Danci su još 2013. uspeli da trećinu potrošene energije dobiju iz obnovljivih izvora.
POTENCIJALA IMA, ALI...
Srbija ima ne baš odličan, ali sasvim pristojan potencijal energije vetra. Pogotovo na košavskom području južnog Banata i istočne Srbije, ali i na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera... sve do dolina Dunava, Save i Morave.
Mape vetrova postoje, uradio ih je svojevremeno Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (Globalna procena energetskog potencijala vetra u Srbiji, 2010. godine), a postoji i studija Atlas vetrova AP Vojvodine iz iste godine, koju je uradio istraživački tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Da bismo uopšte mogli da govorimo o "hvatanju vetra" za potrebe energetske mreže jedne zemlje, vetrenjače treba postaviti na mesto gde vetar duva brzinom od 3 m/s pa sve do 25 m/s. Ali, presudan uslov je isplativost, jer da bi se ispunio zahtev ekonomičnosti, vetar mora da duva najmanje 2.800 sati godišnje, i da prosečna brzina bude preko 6 m/s.
Onda tu možemo da "pobodemo" stubove vetrenjača (koje mogu biti visoke i gotovo 200 metara). Trebalo bi, međutim, uzeti u obzir i da upravo zbog tih oscilacija vetrova nominalna snaga, kojom se rado hvale investitori vetroparkova, nije "ista" kod vetrenjača i kod, recimo, hidroelektrana.
Za jedan megavat (MW) snage vetrenjače daćete 1,3 do 2,3 miliona evra (zavisno od veličine vetrenjače i pozicije na kojoi se radi - kopno, more, planinska čuka, ravnica...), ali će ona u stvarnosti dati samo 40% do 60% te vrednosti.
Prvi vetrogenerator, danske proizvodnje, postavljen je u Srbiji, kod Beograda oktobra 2003. godine. Snaga generatora je bila danas smešnih 21 kW, a prečnik elise je 13m.
Danas su one mnogo veće, neke sa elisama od neverovatnih 75 metara (što čini da moraju da budu na stubu od bar 180 metara), i sa snagom od 2,3MW do 7 MW.
DOKLE SMO STIGLI
Danas otvoreni vetropark, koji je izgradila belgijska kompanija Elicio, treći je u Srbiji. Ministar Antić podseća da je u različitim fazama izgradnje još turbina za korišćenje energije vetra kapaciteta 500 MW, i kad one budu završene dostići će se, tvrdi se 27 odsto dobijene struje iz obnovljivih izvora.
Ta računica je malo pod znakom pitanja jer, to bi značilo da ćemo 2020. godine imati instalisanih gotovo 2.300 MW zelene energije. Podsećamo, Srbija ima 16 hidroelektrana snage 2.936 MW, i 9 termoelektrana snage 5.171MW, a te 2020. trebalo bi da se na to doda i TE Kostolac Blok B, koji grade Kinezi (350 MW). Ako se pak u obnovljive izvore računaju i hidroelektrane (jer to, de fakto, jesu), onda smo tih 27% prešišali i bez ijednog kilovata iz vetra.
U Srbiji trenutno postoje vetrenjače kod Alibunara, Tutina, Vršca, a u realizaciji, ili u planu, su još na lokacijama Košava (Vršac) sledeće godine, i Kovačica i Čibuk (Kovin) 2019. godine.
MALA ZEMLJA, MALENA I SNAGA
Generalni direktor Elisia u Srbiji, Emil Dumon, rekao je da je "Malibunar" manji od dva vetroparka koje ta kompanija gradi u Srbiji, jer je počela i izgradnja "Alibunara" sa 21 turbinom i instalirane snage 42MW, čije puštanje u probni rad se očekuje krajem 2018 godine.
Kako je istakao, kada se završi vetropark "Alibunar", sa "Malibunarom" će biti 25 turbina snage po 2MW, što će obezbediti dovoljno energije za 43.000 domaćinstava i godišnje smanjiti emisiju ugljendioksida u količini od 130.000 tona.
Vrednost investicije Elisia u "Malibunar" je 14 miliona evra, a za "Alibunar" će biti uloženo 80 miliona.
Vetropark Čibuk, gde će biti postavljeno 57 vetroturbina snage od po 2.78 MW, biće trostruko veći, ali to su u evropskim okvirima zaista male brojke.
Poređenja radi, samo vetropark London Array, u vodama Britanije strujom snabdeva pola miliona domačinstava. Ovaj, doduše najveći morski vetropark na svetu, ima 175 turbina od po 3,6 MW - cirka 630 MW na jednom mestu.
Ovo je najveća morska vetrenjača na svetu
Ali, da parafraziramo onu "kakvi smo mi Englezi"... takvi su nam i vetroparkovi.
