U srpskim enklavama na Kosovu prijavljena je epidemija malih boginja, a na teritoriji cele Srbije preduzete su mere pojačanog nadzora. U Prištini je oko 100 ljudi zaraženo virusom malih boginja, a morbile su do sada odnele i jedan dečji život.

Više o tome:

VAKCINIŠITE DECU: Morbile na jugu Srbije?!

PRVI SIMPTOMI

Period inkubacije traje 10 do 12 dana, od trenutka kad je organizam zaražen virusom. Nakon toga, bolest počinje vrlo visokom temperaturom (najčešće između 38 i 40 stepeni), koja je praćena glavoboljom i jezom. Zaražena osoba je malaksala i uznemirena.

Tokom narednih nekoliko dana, oboleloj osobi počinju da suze oči, smeta mu svetlo, javlja se sekrecija iz nosa, praćena bolovima i grebanjem u grlu.

Javlja se suv, uporan kašalj, a ponekad može doći i do bolova u stomaku i proliva.

GDE SE PRVO POJAVLJUJE OSIP

Siguran znak da su u pitanju male boginje su crvene fleke u usnoj duplji. U pitanju su Koplikove mrlje. Sluzokoža je jarkocrvena, i izgleda kao da je posuta grizom.

Ako se pojave Koplikove mrlje, on neće biti uočljive dok ne izbije ospa.

Temperatura koja se u međuvremenu spustila ponovo raste (opet na 38 do 40 stepeni) i ostaje visoka sve dok ospe izbijaju, što traje dva do tri dana.

Ospice izbijaju određenim redom: prvo se pojavljuju iza ušiju, zatim na kosmatom delu glave, licu i vratu. U naredna dva, tri dana, spuštaće se po trupu i nogama.

Ospice su ovalne, ružičaste ili svetlocrvene boje. Mogu se javiti mestimično, a mogu biti i toliko guste da se dodiruju.

KADA ĆE SE OSPICE POVUĆI

Ospe se zadržavaju između tri i šest dana, a povlače se istim redom kojim su se pojavljivale, tako što prvo postaju svetlobraonkaste, pa žućkaste.

Kad se sasvim povuku na njihovim mestima ostaju tamnije flekice koje će nestati za desetak, petnaest dana perutranjem kože koje ne mora biti upadljivo.

KOMPLIKACIJE

Ako temperatura ostane visoka i nakon što ospe prestanu da izbijaju, ili ako se temperatura javi i treći put, to znači da je došlo do koplikacija.

Osim temperature, oboleli može da zapadne u stanje pomućene svesti, a može doći i do konvulzija (frasa). Kod male dece koja su sklona infekcijama disajnih puteva male boginje može da prati bronhiolitis (otežano disanje i uporan kašalj).

Kod težih slučajeva mogu se javiti i krvni podlivi na koži, a onda i krvarenje iz nosa.

Male boginje kod dece mlađe od pet godina mogu da izazovu komplikacije kao što su proliv, zapalenje pluća ili zapalenje mozga koji zahtevaju i bolničko lečenje.

Male boginje retko se javljaju kod odraslih, ali ukoliko se to desi, klinička slika je teža. Temperatura je još viša nego kod dece, opšte stanje lošije a ospice izlaze mnogo gušće.

KAKO SE TREBA LEČITI

Oboleli treba da leži u dobro provetrenoj, osvetljenoj prostoriji, s tim što je potrebno prigušiti svetlo ako smeta bolesniku. Održavanje higijene, uključujući i kupanje sprovodi se uobičajeno.

Važno je da oboleli unosi dovoljno tečnosti, ali nije dobro terati ga da jede ako ne želi. Apetit će se vratiti čim se opšte stanje popravi.

Lekovi za skidanje temperature, sirupi protiv kašlja, kapi za nos daju se u skladu sa savetima lekara.

Najefikasnije rešenje u borbi protiv malih boginja je vakcinacija MMR vakcinom, ali je obuhvat dece vakcinacijom u padu i prošle godine je vakcinu primilo 81 odsto mališana.

Posebno nizak obuhvat je u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, a da bi se stvorio jak kolektivni imunitet, koji sprečava širenje zaraze, neophodno je da 95 odsto mališana bude vakcinisano.

MMR vakcina prima se sa navršenih godinu dana života deteta, dok se revakcinacija daje sa navršenih sedam godina.

Epidemija malih boginja i dalje bukti u Rumuniji, gde je do sada umrlo 34 mališana, zatim u Bugarskoj, Austriji, Makedoniji.