"U petak će odgovarajući materijal tog deteta biti poslat na analizu u Institut za virusologiju, vakcine i serume 'Torlak' i naredne nedelje znaćemo da li dete ima boginje ili je nešto drugo u pitanju", rekao je načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Niš Zoran Veličković.

Prema njegovim rečima, od početka godine, pedijatri su za šestoro dece posumnjali da imaju male boginje, ali su analize u "Torlaku" pokazale da se ipak nije radilo o boginjama.

"Od početka godine postojala je sumnja da je jedno dete obolelo od rubeola, ali taj slučaj nije laboratorijski potvrđen. Zauški nije bilo", rekao je Veličković.

On je podsetio da su se ranije epidemije morbila ciklično javljale na dve do četiri godine, a potom je vakcinacija učinila da više nema epidemijskog talasa nego su se te bolesti javljale na 10 do 15 godina.

"Zbog toga što se smanjio broj dece koja su vakcinisana MMR vakcinom (protiv morbila, zauški i rubeola), ponovo počinju da se javljaju epidemije", rekao je Veličković.

Epidemija morbila, dodao je Veličković, bila je zabeležena 2010. godine, a potom 2014. i 2015. godine.

On je kazao da su protivnici vakcinacije u Srbiji i dalje veoma glasni, tako da je razumljiv strah roditelja od vakcina.

Prema podacima niškog Doma zdravlja, procenat vakcinisane dece u prvih devet meseci porastao je za 15 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, i sada iznosi 59 odsto. Odziv za revakcinaciju MMR vakcinom je oko 80 odsto, dok je prošle godine bio oko 46 odsto.

Pitanje vakcinacije dece MMR vakcinom ponovo je postalo aktuelno poslednjih dana pošto su sa Kosova i Metohije stigle vesti o epidemiji malih boginja koja je odnela već dva života.