"Nemam izbora", naveo je Tramp ukazujući na "potencijalno nepovratnu štetu" po nacionalnu bezbednost ako bude dopustio objavljivanje svih dokumenata.

Tramp je naložio šestomesečnu reviziju neobjavljenih dokumenata.

Dokumenti čije je objavljivanje odobreno odnose se na dane posle ubistva Džona Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu, tokom kojih su federalni agenti dobijali dojave i proveravali glasine.

Uprkos višemesečnim pripremama za objavljivanje dokumenata, Tramp je odluku doneo u poslednjem trenutku debate sa obaveštajnim agencijama.

Tramp hoće da otvori poverljive podatke o Kenediju

AP navodi da se ne očekuje se da će objavljivanje dokumenata doneti spektakularna otkrića u vezi ubistva nekadašnjeg šefa Bele kuće 22. novembra 1963.

Agencija navodi da se u dokumentima nalaze depeše, zabeleške i izveštaji pod oznakom "Tajna" u kojima se navode sumnje iz tog doba vezane za aktivnosti Kubanaca i komunista, a takođe se svetlo baca na razne aktivnosti Kenedijeve administracije poput tajnih napora na svrgavanju vlasti Fidela Kastra na Kubi.

Brojne su teorije zavere o Kenedijevom ubistvu, među kojima su i motivi filma Olivera Stouna "JFK" - da je bilo više ubica, da je mafija organizovala ubistvo Lija Harvija Osvalda, ili da su u atentat bili umešani svi počevši od potpredsednika Lindona Džonsona, preko arhitekata Vijetnamskog rata u Pentagonu do gej ekstremnih desničara iz Nju Orleansa.

Zataškavanje je CIA opravdala željom da se istražitelji fokusiraju isključivo na dokaze koji su pokazivali ono što je agencija smatrala istinom - da je Li Harvi Osvald sam ubio Kenedija.

Podaci koje su prikupili CIA i FBI o Osvaldu pre Kenedijevog ubistva trebalo da je upale "crveno svetlo" kao pretnja za Kenedija, rekao je bivši direkor FBI Klarens Keli posle penzionisanja.

Da je FBI radio na osnovu postojećih informacija, napisao je Keli u memoarima 1987, "bez sumnje JFK ne bi umro u Dalasu i istorija bi imala drugačiji tok".

Poslednji i najnoviji snimak Džona F. Kenedija

Džon F. Kenedi je rođen 29. maja 1917. i bio je najmlađi predsednik SAD ispred Demokratske stranke.

Ubijen je 22. novembra 1963. godine, u 46. godini, u Dalasu. Kenedi je smrtno ranjen dok se vozio u otvorenom automobilu u predsedničkoj koloni sa svojom suprugom Žaklinom Kenedi. Više vladinih komisija, uključujući i Vorenovu komisiju, utvrdilo je da je Kenedija ubio Li Harvi Osvald koji je zbog tog zločina osuđen na smrt.