Treću put ove godine a četvrti ukupno, odbornici Beograda okupili su se danas da utvrde koliki će biti gradski ceh za ovu godinu. Šta donose promenjjeni parametri za porez na nekretnine?
Skupština grada usvojila je danas rebalans budžeta, koji predviđa rashode od 101,96 milijardi dinara, dok će deficit biti smanjen za 330 miliona dinara i iznosiće 8,64 odsto ukupnih prihoda, kao i odluku o visini poreza na imovinu, koji se naredne godine uglavnom neće menjati. Budžetski deficit za 2017. iznosiće 7,2 milijarde dinara.
Na dnevnom redu Skupštine grada bio je dana rebalans budžeta, čak treći ove godine. Sednica je održana u malo vrelijoj atmosferi, jer se već osećaju prvi talasi predizborne groznice koje će drmati Beograd najdalje na proleće, a možda već krajem decembra, pa je tako bilo puno dovacivanja govornicima iz sale, a ispred nje i političkog igrokaza vlasti s odštampanim "antiopozicionim" fotografijama.
Sa 330 miliona deficita manjak u gradskoj kasi iznosiće 8,64 odsto ukupnih prihoda, izjavila je danas gradska sekretarka za finansije Jelena Tanasković. Opozicija oštro kritikovala novi rebalans, uz opaske da se radi o namakanju para vladajućim strankama za predstojeće izbore u Beogradu.
Usvojen budžet Beograda
Obrazlažući zašto se i kako budžet preraspodeljuje, Tanasković je rekla da je predviđena preraspodela i prenamena sredstava u cilju bolje realizacije rashoda, uz smanjenje javnog duga srpske prestonice.
Kako je navela, gradske finasnije stoje dobro - za 2%o su uvećani prihodi od poreza na dohodak građana (za 679 miliona dinara), doprinos za uređenje gradsko građevinskog zemljišta 13% (za 500 miliona), dok je primanja od prodaje nefinansijske imovine za zgrade i građevinsko zemljište planirano uvećano za 22% (za 695 miliona dinara).
Grad će neke prihode svojevoljno umanjiti, pa će tako uzeti manje iz dobiti komunalnih preduzeća, u ukupnom iznosu od 1,16 milijardi dinara. Ta sredstava će biti ostavljena preduzećima da reinvestiraju.
Drugi prihodi, međutim, su nevoljno manji, pa je tako prihod od gradskog prevoza smanjen za 850 miliona dinara, a izvorne naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta smanjene su za 760 miliona dinara.
Rebalasom budžeta je, kaže Tanasković, 699 miliona dinara preusmereno za prevremeno vraćanje kratkoročnih kredita koji dospevaju 2018. i 2019 godine, a 600 miliona dinara biće namenjeno za ulaganje u putnu infrastrukturu u gradskim i prigradskim opštinama.
Takođe, 300 miliona je preusmereno za refundiranje troškova roditeljima čija deca idu u privatne predškolske ustanove (jer u državnim nema mesta), 735 miliona za podršku GSP-u, 150 miliona dinara za ulaganje u organizovanje završnog košarkaškog turnira "Fajnal four" Evrolige koja će se održati 2018. u Beogradu i 19 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija u gradu.
Oštra polemika oko jarbola na Ušću
Odbornici iz redova opozicije su kritikovali predlog ovog rebalansa, odnosno "rebalans rebalansa rebalansa", koji dolazi samo četiri meseca nakon prethodnog.
Šef odborničke grupe Demokratske stranke u Skupštini grada, Balša Božović, tvrdi da se u njemu vide korupcija i netransparentno trošenje sredstava, kao i da je sve urađeno da se obezbede sredstva za kampanju SNS-a.
"Rebalans je izazvao slom prihodne strane budžeta, rebalans je tu zbog pada privredne aktivnosti u glavnom gradu a mnogo su projekti prebačeni za sledeće godinu jer su loše isplanirani ili vlast ne zna kako da ih ostvari", rekao je Božović.
On je primetio i da je gradska vlast rebalansom odustala od podizanja jarbola, izgradnje socijalnih stanova, osnovnih škola u Batajnici i na Čukaričkoj padini i od smanjenja troškova za struju, planiranog u prethodnom rebalansu.
"Čak i najjednostavnije, kao što je podizanje čuvenog jarbola od 130 metara za dva miliona evra, nisu u stanju da urade, a gde su tu sanacija deponije Vinča, rekonstrucija Pionirskog grada, Arene...", rekao je Božović.
Zamenik gradonačelnika Borko Milosavljević je pokušao da "demantuje" navode opozicije, i rekao da niko ne spominje rekordno niski broj nezaposlenih, nabavljene nove autobuse, vraćanje dugova za tramvaje... dok je član gradskog Veća Dragomir Petronijević "potegao" argumente da je zahvaljujući gradu u Tehnološkom parku napravljeno 10 miliona evra prihoda (od čega 6 miliona izvoza), i zaposleno 560 mladih ljudi, a da je za vreme prethodne vlasti prihod "bio nula".
Na to se javio odbornik i bivši vd gradonačelnik Zoran Alimpić (DS), koji je podsetio da je ovogodišnji budžet krenuo o 3 milijardi dinara suficita (decembar 2016.), pa prvim rebalansom već u januaru "prebačen" na deficit od 5,5 milijardi dinara, pa u junu novim rebalansom povećan na 7,5 milijardi, pa sad smanjen "na 8,5 odsto".
" A da podsetimo, 2013. godine je deficit bio 6,6 odsto", kaže Alimpić, dodajući da nije čudo što padaju prihodi, recimo, od ozakonjenja objekata (legalizacije divlje gradnje) spalo se sa planiranih 650 miliona na 220, kada nema sankcija.
"A nema ih, kao ni kod BusPlusa gde je naplata podbacila milijardu dinara, jer se zbog predstojećih izbora biračima 'gleda kroz prste'", kaže Alimpić.
