Reklo bi se da je 5980 godina pre Hrista bila "dobra godina" za vino. Gruzijski naučnici otkrili su hemijske tragove vina u posudama starim oko 8.000 godina, došavši tako do najstarijeg dokaza o proizvodnji vina poznatog savremenoj nauci, prenosi Rojters.

Na posudama iz doba neolita prikazani su ukrasi u obliku grožđa i muškarac koji pleše, a grnčarija s ostacima mešavine sastojaka vina pronađena je na dve lokacije oko 50 kilometara južno od gruzijske prestonice Tbilisija.

Najraniji dokaz o pravljenju vina do sada bio je pronađen na glinenim posudama otkrivenim na severozapadu Irana, koje datiraju iz perioda između 5400. i 5000 godina pre nove ere.

"Vino je bilo važno u zapadnoj civilizaciji, imalo je značajnu ulogu u društvu kroz istoriju, a ima je i danas", kaže jedan od autora studije, profesor Univerziteta u Torontu, Stiven Batiuk.

"Verujemo da je ovo najstariji primer odomaćivanja divlje vinove loze na evroazijskom prostoru, ciljano, zbog proizvodnje vina", dodao je on.

"Kao lek, kao sredstvo koje povezuje zajeednicu, supstanca koja menja stanje uma i vrlo skupocena 'roba', vino je oduvek bilo u centru mogih verskih obreda, ali je bilo i lek, sastojak mnogih jela, jedan od ključnih faktora ekonomije, pa i društva na drevnom Bliskom istoku", objašnjava Batiuk.

Glinene posude o kojima je reč pronađene su u selima iz neolitskog perioda, a bile su visoke oko 80 i široke oko 40 centimetara.

Direktor Gruzijskog narodnog muzeja, David Lordkipanidze koji je i sam učestvovao u istraživanju rekao je da su te velike glinene posude, "kvevri", vrlo slične onima koje se i danas koriste u proizvodnji vina u ovoj zemlji.

Vino je i tada pravljeno na sličan način na koji se i danas pravi u ovim posudama, "grožđe se drobi, i voće, peteljke i semenke zajedno fermentiraju", objasnio je Batiuk.

Koliko dugo može da stoji otvorena boca vina