Žalbeno veće je, uz suprotno mišljenje sudije Pokara, procenilo da je Stari most bio vojna meta u trenutku napada i njegovo uništenje je dalo jasnu vojnu prednost za HVO.

Prvostepenom presudom bilo je utvrđeno da se radilo o razaranju neporavdanom vojnim potrebama iako veće tada nije osporilo da je most bio vojni cilj. U prvostepenoj presudi bilo je zaključeno da je razaranje mosta rezultiralo potpunom izolacijom dela stanovnika Mostara i imalo je nesrazmerno veliki psihološki učinak na stanovništvo u odnosi na vojne koristi od rušenja mosta. Stoga je najpre bilo zaključeno da je reč o razaranju neporavdanom vojnom potrebom.

Međutim, Žalbeno veće danas je, uz izdvojeno mišljenje Italijana Fausta Pokara, zaključilo je da je provosteopena presuda doneta na osnovu "pogrešnih zaključaka" o rušenju mosta i "posledičnom učinku terorizovanja stanovnika", pa je optužene oslobodilo u ovom delu presude.