Vladimir Putin rođen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu u Sovjetskom Savezu, gradu koji se danas zove Sankt Peterburg.
Putinova majka bila je Marija Ivanova Šelomova, radnica u fabrici, a otac Vladimir Spiridonovič Putin koji je služio u sovjetskoj mornarici, u podmorničkoj floti.
Nakon završene srednje škole Putin je upisao Pravni fakultet Univerziteta u Lenjingradu 1970. godine. Ubrzo je postao i član Komunističke partije Sovjetskog Saveza.
Nakon završenih studija, od 1975. godine postao je agent KGB-a. Prethodno je završio obuku u 401. školi KGB-a, u Okti, Lenjingradu.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Njegova karijera u KGB-u doživela je i obrt pošto Putin tečno govori nemački, pa je tako prebačen u Istočnu Nemačku, grad Drezden.
On je od 1985. do 1990. godine bio u Nemačkoj, a nakon ujedinjenja Nemačke vratio se u Lenjingrad i napustio KGB nakon neuspelog puča protiv Mihaila Gorbačova, poslednjeg generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza.
Putin je 1991. godine preuzeo funkciju nadzornog oficira u odeljenju za međunarodne poslove Lenjingradskog univerziteta, na tom mestu se kratko zadržao i podneo formalnu ostavku u državnoj službi bezbednosti.
U međuvremenu, spojio se opet s Anatolijem Sobčakom, tadašnjim gradonačelnikom Lenjingrada, koji ga je uveo i u politiku.
Tako je Putin sredinom 1991. godine imenovan za šefa Odbora za spoljne odnose kancelarije gradonačelnika Sankt Peterbururga.
Na toj funkciji zadržao se do 1996. godine, kada je Sobčak izgubio izbore za gradonačlenika.
Ubrzo odlazi u Moskvu gde počinje da obavlja niz dužnosti, i to u upravi predsednika Borisa Jeljcina.
Tako ga je Jeljcin imenovao na čelo ruske bezbednosne službe FSB, a nakon toga predložen je i za premijera Rusije, 1999. godine.
Nakon premijerske funkcije i iskušenja usred pogoršanja krize u Severnom Kavkazu, gde su ekstremisti iz Čečenije izvršili invaziju na Dagestan.
Jeljcin je podneo ostavku 31.12.1999. godine, a Putin je preuzeo njegovu dužnost predsednika Rusije što je kasnije potvrđeno i na izborima 2000. godine.
Na izborima 2004. godine ponovo je učvrstio svoju poziciju na mestu ruskog predsednika.
Rusija je dolaskom Putina na vlast doživela i ogroman privredni oporavak, posebno tokom drugog mandata.
Vladimir Putin, strastveni ljubitelj sporta, unapredio je i modernizovao rusku vojsku i tako joj povratio ugled svetske sile.
Prema ruskom ustavu, Putinu nije bio dozvoljen i treći mandat da se kandiduduje za predsednika Rusije, pa je na njegovo mesto došao Dmitrij Medvedev, dok je Putin bio na čelu stranke Ujedinjena Rusija, a ubrzo je imenovan i za premijera Rusije u maju 2008. godine.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je 2011. godine na stranačkoj konvenciji u Moskvi najavio da ne planira da se kandiduje za drugi mandat, i predložio je da na njegovo mesto dođe Vladimir Putin.
Putin je prihvatio predlog Medvedeva i novom pobedom na izborima 2012. godine zamenili su stolice.
Stari-novi predsednik Rusije Vladimir Putin izabran je ponovo na tu funkciju u maju 2012. godine, tada je započeo svoj treći mandat.
Mandat Vladimira Putina trebalo bi da traje do 2018. godine, a ruski predsednik danas je objavio da će se na tu funkciju opet kandidovati i na predstojećim izborima u Rusiji 2018. godine.
Predsednički izbori u Rusiji održavaju se 18. marta 2018. godine.
O privatnom životu...
Ruski predsednik poznat je po tome da skoro nikada, do sada, nije davao izjave ili odgovarao na pitanja o svom privatnom životu.
Od supruge Ljudmile s kojom u braku ima dve kćerke razveo se 2013. godine. Mediji godinama već spekulišu da je Putinova nova izabranica lepa gimnastičarka Alina Kabajeva.
Ljudmila Putin se i inače retko pojavljivala u javnosti, a poslednjih par godina njeno odsustvo izazvalo je mnoge, nikada potvrđene glasine uključuju i onu da je zatvorena u manastiru.
Vladimir i Ljudmila Putin venčali su se 1983. godine i imaju dve odrasle ćerke o kojima se takođe jako malo zna.
Partizan izgubio u Istanbulu, crno-beli na 2-5: Fenerbahče ostavio crno-bele bez šansi
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola