Haški tužioci: Osuditi Šešelja!

U pisanoj žalbi na presudu Šešelju, koji je Haški tribunal izrekao 31. marta prošle godine, tužioci su zatražili da lider radikala bude proglašen krivim i osuđen na 28 godina zatvora.

Kao alternativu, tužilac Matijas Markusen (Mathias Marcušen) predložio je, na današnjoj raspravi o žalbi Tužilaštva, da se Šešelju sudi ponovo, ukoliko apelaciono veće odbije da ga osudi.

"Pravda nije zadovoljena...Ukoliko oslobađajuća presuda opstane, to bi bilo ne samo uvreda za žrtve, nego i bi i potkopalo verodostojnost suda", rekao je tužilac Markusen.

Šešelj, koji je na privremenoj slobodi u Srbiji i nije prisustvovao raspravi, ranije je zatražio da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.

Lider SRS moći će da odgovori na današnje tvrdnje tužilaca u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Predsedavajući sudija Teodor Meron rekao je, na kraju rasprave, da će pravosnažna presuda Šešelju biti izrečena "u dogledno vreme".

Prošle nedelje, sudije Meron je, pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku, najavio da će ta presuda biti izrečena "u prvom delu 2018."

"Presuda jedva da spominje dokaze o zločinima. Od 357 pasusa presude, zločini se pominju u samo 10", rekao je tužilac Markusen.

Precizirao je da prvostepene sudije nisu analizirale ni dokaze o masovnim "deportacijama i prisilnom premeštanju" nesrpskog stanovništva, koji su ključni za postojanje zločinačkog udruženja.

Markusen je kazao i da je prvostepeno veće Tribunala propustilo da obavi svoju "pravosudnu funkciju" i da pruži "pravno obražloženje" za svoje zaključke.

Po tužiocu, presuda je pokazala da sudije nisu procenjivale ni verodostojnost svedoka. Kao primer, naveo je da se prvostepeno veće oslonilo na svedočenje samog Šešelja na suđenju Slobodanu Miloševiću, iako je lider radikala, kao optuženi, imao interes da sebe izuzme od krivice".

Kao dokaz da je Šešelj delio "zločinačku nameru" progona nesrba, tužilac Markusen je citirao njegove izjave da "Srbi i Hrvati više ne mogu živeti zajedno" i da će "poteći reke krvi ako BiH proglasi nezavisnost".

Te i brojne slične Šešeljeve izjave, kao "jedva prikrivene pozive na prisilno premeštanje" Hrvata i Muslimana, raspravno veće u presudi nije ispravno ocenilo, naglasio je Markusen.

Umesto toga, u oslobađajućoj presudi se navodi da te Šešeljeve izjave "mogu biti izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden".

U osvrtu na taj nalaz, tužilac Markusen je rekao da se "ukoliko je Šešeljev politički program bilo proterivanje Hrvata i Muslimana, onda se mora zaključiti da je njegova namera bila da protera Hrvate i Muslimane".

Zastupnik optužbe citirao je i Šešeljeve izjave da "bi možda najbolje rešenje bilo da se Hrvati potrpaju u autobuse i kamione koji će ih odvesti u Zagreb" i da "Hrvati nemaju šta da traže u Srbiji".

"Dokazi pokazuju da se baš to zaista i dogodilo...Žrtve su stavljene u autobuse koji su ih odveli van srpskih teritorija ili u logore gde su podvrgnuti brutalnom nasilju", naglasio je tužilac Markusen.

On je "zapanjujućim" nazvao to što je u presudi prvostepeno veće usvojilo Šešeljevu tvrdnju da su "autobusi bili izraz humanitarne pomoći za nesrbe koji nisu bili borci i koji su želeli da napuste ratnu zonu".

"To je uvreda za žrtve i svedoke", ocenio je tužilac.

U osvrtu na Šešeljeve govore koji su, po Tužilaštvu, izazvali zločine, predsedavajući sudija Teodor Meron  pozvao je tužioca da razjasni stav o govorima lidera radikala u Vukovaru, u jesen 1991, i vojvođanskom selu Hrtkovci, s proleća 1992.

Sudija Meron podsetio je da je prvostepeno veće "imalo dilemu" da li je Šešelj u Vukovaru rekao da "nijedan živi ustaša ne sme da napusti Vukovar".

Tužilac Markusen odgovorio je da je taj navod optužnice dokazan i da ga je potvrdilo više svedoka sa lica mesta, uključujući i "novinara koji je te reči zapisao u notes".

"Nema dileme da je Šešelj to rekao u vreme kada su njegovi dobrovoljci bili prisutni na lokacijama na kojima su Hrvati ubijani", kazao je Markusen.

Na pitanje sudije Merona "ko je počinio zločine u Hrtkovcima", nakon što je Šešelj održao govor u selu, zastupnik optužbe je odgovorio da je "posle Šešeljevog govora došlo do porasta uznemiravanja i napada" na lokalne Hrvate u kojima je "učestvovao jedan broj članova Šešeljeve partije".

Tužilac je tvrdio da je dokazan navod optužnice da su Šešeljevi ljudi, zajedno sa drugim srpskim snagama, učestvovali u kampanji etničkog čišćenja i "sistematskih zločina" tokom koje su "desetine hiljada nesrba proterane".

Nalaz iz prvostepene presude da u Hrvatskoj i BiH nije bilo sistematskog i širokog napada na civilno stanovništvo, tužilac Markusen je nazvao "zapanjujućim".

"Žrtve i svedoci zaslužuju objašnjenje kako je većina u raspravnom veću došla do tog zaključka koji je suprotan mnogim drugim presudama", kazao je zastupnik optužbe.

Po Markusenu, prvostepeno veće nije čak ni izvuklo ispravne zaključke iz zločina za koje je utvrdilo da su se dogodili i da su ih počinili ljudi koje je Šešelj, kao dobrovoljce SRS, uputio na ratište.

Kao primer je naveo masovna ubistva Muslimana u Zvorniku, u proleće i leto 1992, kao i zlodela u Vukovaru, Mostaru, Nevesinju i širem području Sarajeva.

Isti obrazac po kojem su ti zločini bili počinjeni, prema haškom tužilaštvu, dokaz je sistematskih napada na nesrpske civile, nasuprot zaključku iz oslobađajuće presude.

Nepravosnažnom presudom, Šešelj je oslobođen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.

Tribunal je tom presudom utvrdio i da Šešelj nije kriv za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.

Prvostepenom presudom je utvrđeno da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.

Presudom je utvrđeno da je stvaranje Velike Srbije bilo Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevalo činjenje zločina.

Oslobađajućoj presudi Šešelju, žestoko se usprotivila članica prvostepenog veća Flavija Latanci (Flavia Lattanži), ali su je preglasali predsedavajući Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i sudija Mandaje Nijang (Mandiaye Niang)

U apelacionom veću, koje će izreći pravosnažnu presudu Šešelju, su, pored predsedavajućeg Merona, još sudije Ben Emerson (Emmerson) iz Velike Britanije, Li Mutoga (Lee Muthoga) iz Kenije, Florans Arej (Florence Arrey) iz Kameruna i Ivo Rosa iz Portugala

Pre nego što je imenovan za sudiju Mehanizma, britanski pravnik Emerson je pred Tribunalom u dva procesa uspešno odbranio bivšeg lidera OVK Ramuša Haradinaja od optužbi za ratne zločine na Kosovu.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24, februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo u novembru 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.

Hoće li Šešelju potvrditi presudu ili...?

Koji su sve Srbi oslobođeni u Hagu