Predsednik Srbije Aleksandar Vučić o jednoj od aktuelnih tema i spornih pitanja u regionu - razgraničenju Srbije i Bosne i Hercegovine. O Hrvatskoj: "Prvi put je javnost Hrvatske čula od mene da je više nestalih Srba nego Hrvata".
Iako su zvaničnici Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) najavljivali da bi ovo pitanje trebalo da bude rešeno do kraja 2017. godine, to se, očigledno, neće dogoditi.
Granica Srbija - BiH do kraja godine?
Granica BiH i Srbije duga je 335 kilometara i sporni su delovi kod Zvornika, odnosno Bajine Bašte, zatim deo kroz koji prolazi pruga Beograd - Bar i deo oko opštine Priboj, koja je razdvojena teritorijom opštine Rudo. Kada je reč o prugi, ona oko 12 kilometara prolazi kroz BiH, a na njoj se nalazi i stanica Štrpci. Beograd predlaže da cela teritorija oko ove pruge u potpunosti pripadne Srbiji. U opštini Priboj sporne su putne komunikacije s obzirom na to da je ta opština potpuno razdvojena, a preko BiH kroz opštinu Rudo prolazi putna komunikacija koja povezuje delove opštine Priboj. Problem koji meštani tog grada imaju, rešen tako što je postignut sporazum o slobodnom prolasku kroz BiH preko graničnih prelaza na ovoj putnoj komunikaciji.
Srbija i BiH već izvesno vreme pregovaraju o 40-ak kilometara "sporne" teritorije, čak je bilo gotovo izvesno da je rešenje na pomolu... Međutim, do danas to se nije dogodilo.
Srbija predložila razmenu teritorije,BiH na potezu
Gostujući u emisiji TV Pink, Vučić je otkrio šta se dešavalo na zvaničnim i nezvaničnim sastancima sa najvišim predstavnicima BiH, pogotovo sa članom Predsedništva Bakirom Izetbegovićem.
"U poseti Sarajevu, tamo negde u oktobru, razgovarali smo o utvrđivanju granica između Srbije i BiH i ja sam rekao da mi tražimo Hridroelektrane Zvornik i Bajina Bašta i da smo spremni da nadomestimo isto toliko sa druge strane Drine. Bakir je rekao da je spreman na neku vrstu međunarodne službe na 50 godina, mi smo rekli da ćemo da razmotrimo, ali da tražimo da to bude bar na 99 godina i da želimo da olakšamo ljudima koji rade u tim objektima dolazak na posao, da ne moraju stalno da se legitimišu na granici... Rekao sam da želimo da se dogovorimo, analizirali smo sve. Izetbegović je rekao da je njima to teško jer je u pitanju Drina. Onda sam dobio odgovor: 'Ja sam ti to rekao na večeri, ali ne može se to rešiti za dva dana'. Ja sam potom pitao: 'A zašto smo onda razgovarali?'", ispričao je Vučić.
Dodao je da su ostali članovi Predsedništva BiH Mladen Ivanić i Dragan Čović potvrdili njegove reči, a da je Bakir Izetbegović potom sve to iskoristio za svoje unutarpolitičke potrebe i predizbornu kampanju, "što ne želim da komentarišem".
Predsednik Srbije nije želeo da odgovori na pitanje o iskrenosti u razgovorima vlada u regionu, odnodno predstavnika vlasti, podvukavši da je Srbija uvek otvorena za razgovor i saradnju.
ODNOS SA HRVATSKOM
Uvek su aktuelni i odnosi dve najznačajnije zemlje bivše Jugoslavije Srbije i Hrvatske. I dalje opterećeni ratom, dubokim ranama (ne samo iz rata 90-ih godina, nego i Drugog svetskog rata), ožiljcima, ovi odnosi se nekako održavaju, ali se konstantno dešavaju varnice, raspirivanje strasti...
Predsednik Srbije trebalo je da ode u Hrvatsku u zvaničnu posetu, ali je ona otkazana. Upitan zašto se to dogodilo, Vučić je odgovorio:
"To je zato što sam govorio istinu, ono kad sam bio na inauguraciji, jer sam tada govorio o nestalim osobama. Hrvatska javnost tada je prvi put čula od mene da je više nestalih Srba nego Hrvata", naglasio je Vučić.
Tada su mi, nastavio je Vučić, govorili da sam "četnik" i šta još sve ne.
"Ja nisam četnik, nisam ni partizan. U mojoj porodici nije bilo ni četnika, ni partizana, mi smo obični ljudi, obični Srbi. Ali, hoću da se zna istina - nije više nestalih Hrvata, nego Srba".
