Brauni = loše. Burgeri = loše. Pasta = loše. Salata = dobro.

Logika je jednostavna. Ali, nije održiva. I zato, povremeno dodajte salati nešto u čemu uživate.

"Strogost rađa neuspeh", kaže Kejt Di Prima, dijetetičar i predstavnik za javnost Društva dijetetičara Australije.

"Vlada velika zbrka oko toga šta ljudi treba da jedu i ima mnogo programa ishrane. Ja kažem sledeće: 80 odsto vaših obroka treba da bude čista, zdrava hrana koju po mogućstvu pripremate kod kuće. A preostalih 20 odsto vremena dopustite sebi da malo uživate."

Ali za većinu ljudi je pronalaženje balansa između zdravog života i "samo uživaj!" mnogo lakše narečima nego na delu. Zato su tu obroci kojima "varate" ili, kako ih Kejt zove, obroci kojima se "častite".

"Obroci kojima varate kombinuju nešto u čemu zaista uživate i ublažava strogost obrasca ishrane", objašnjava Kejt. "Na primer, možda vam se ishrana zasniva na salati, tako da obrok kojim varate mogu da budu špagete bolonjeze. Ili karbonara ili burger. Nešto u čemu godinama uživate i na šta reagujete pozitivno."

Česta je zabluda da obroci kojima varate moraju da budu zašećereni ili masni. Ali to nije obavezno slučaj.

"Obrok za varanje može da se razlikuje od osobe do osobe. To ne mora da bude brza hrana za poneti. Može da bude samo malo veći i malo kaloričniji obrok od onoga na šta ste navikli", objašnjava Kejt.

Kod mnogih varanje u okviru ishrane stvara osećaj krivice. Međutim, dozvoliti sebi da se povremeno počastite je zapravo dobro (i to ne samo za vaše čulo ukusa).

"Istraživanja koja se sada pojavljuju govore da su ljudi sposobniji da se nečega pridržavaju sa više discipline ako ih na horizontu čeka predah: vikendom mogu da popiju čašu vina. Ili pojedu picu sa porodicom. Ne radi se samo o jednom dugačkom sledu ograničenja u ishrani", kaže Kejt.

Mentalne prednosti obroka kojim varate prevazilaze one standardne - takođe vam mogu pomoći da ostanete na pravom putu. Kao kad se ljudi podstiču da urade još 10 minuta na pokretnoj traci, "to im daje dodatni podstrek", kaže Kejt.

"Tako ostaju motivisani da se pridržavaju zdravijeg obrasca ishrane na duge staze."

Iako ne postoje istraživanja koja nepobitno pokazuju da su obroci kojima "varate" jednako dobri i u fizičkom smislu, Kejt kaže da imaju izvestan uticaj na to kako vaš organizam funkcioniše:

"Jasno je da ako više jedete, vaš organizam ima više posla", kaže Kejt.

Ali to nije važnije od dodatnih kalorija koje unosite. "Pogrešno je reći da 'veći unos hrane ubrzava metabolizam'... morate da imate veću metaboličku aktivnost da biste sagoreli kalorije, to da. Ali na kraju krajeva, ne radi se o vašem metabolizmu. Reč je o tome da vaš organizam na kraju funkcioniše ujednačeno: jedete više pa morate da sagorevate više, jedete manje pa sagorevate manje."

Uprkos svim prednostima, uživanje i dalje predstavlja određeni rizik. I, prema rečima Kejt, postoje dve najvažnije zamke.

Prva je emotivna: "Jednom kad ljudi počnu da 'varaju', fiziologija preuzima glavnu ulogu i oni počinju da osećaju da su upropastili takozvanu dijetu. Zato misle 'već sam je prekršio, pa ću samo da nastavim'."’

Druga je vezana za karakter. "Na osnovu mog iskustva, postoje dve vrste karaktera - ljudima je ili lako da budu umereni ili moraju da se uzdržavaju", objašnjava Kejt, za australijski portal GoodFood.

Reč je onome što funkcioniše za vas. "Ako znate da niste dobri u tome da povremeno jedete ono u čemu uživate, možda bi bilo dobro da nekoga angažujete da vam pomogne sa obrocima kojima varate. Ako imate cimera ili partnera, oni vam mogu pomoći da ne uzmete i drugu, treću i četvrtu porciju."

U svakom slučaju, poruka je jasna. "Nije poenta da se sve pretvori u terevenku", kaže Kejt. "To nije 'dan za varanje' gde imate sve i ne razmišljate."

Poruka je možda kliše ali je istinita: sve je u umerenosti.

Salata? Da. Brauni? Ponekad. Vino? Vikendom.

Vaše telo i um će vam biti zahvalni.