Godišnji Indeks demokratije ocenjuje vlade širom sveta i prati izbore, politiku, kulturu i građanska prava, a ovogodišnji izveštaj, utvrdio je da na planeti postoji samo 19 država sa potpunom demokratijom.

U izveštaju se zaključuje da gotovo trećina stanovništva živi pod autoritarnom vladavinom, a veliki deo tog stanovništva čine ljudi koji žive u Kini.

Indeks je ocenio 89 zemalja i sve su dobile niže rezultate nego prošle godine. Već sedmu godinu zaredom, Norveška ostaje najdemokratskija država. Čak 14 od 19 "potpuno demokratskih zemalja" nalazi se u Zapadnoj Evropi.

U prvih 10 najdemokratskijih zemalja u svetu spadaju Norveška, Island, Švedska, Novi Zeland, Danska, Kanada, Irska, Australija, Švajcarska, Finska.

Međutim, ocena Zapadne Evrope skliznula je malo u proseku i sada iznosi 8,38 od 10.

Među najdemokratskijim zemljama su i Holandija, Luksemburg, Nemačka, Velika Britanija, Austrija, Mauricijus (jedina afrička država), Malta, Urugvaj (jedina južnoamerička država) i Španija.

Pokušaj španske vlade da zaustavi sprovođenje referenduma o nezavisnosti Katalonije u oktobru 2017. godine, rezultirao je smanjenjem rezultata na nivou države za 0,22 poena, pa je Španija sada najniže rangirana od svih potpuno demokratskih zemalja i za samo 0.08 poena izbegla da se nađe među "slabim demokratijama".

Najimpresivniji učinak 2017. godine je imala Gambija koja je prošle godine dobil svoju prvu demokratsku vladu nakon 22 godine vladavine diktatora, Jahija Jameha. Gambija sada ima ocenu veću za 2,91 i nadograđena je na "hibridni režim" iz "autoritarnog režima" i premestila se 30 mesta na rang listi.

Najveći pad doživela je Indonezija, koja je pala sa 48. na 68. poziciju, dok je Venecuela ove godine pala u kategoriju "autoritarnog režima".

Sjedinjene Američke Države su u kategoriji "slabe demokratije", u koju su pale u 2016. nakon ozbiljnog pada poverenja javnosti u vladu.

Među najautoritarnijim narodima na svetu su mesta poput Severne Koreje, Sirije i Čada.

Izraženo je smanjenje poverenja u institucije, erozija građanskih sloboda i ograničavanje slobode govora.
Vlade u mnogim zemljama igraju značajnu ulogu u smanjenju slobode medija i izražavanja - piše u izveštaju, navodi "Blic".

Vlade, u demokratskim i autoritarnim zemljama, zloupotrebljavaju razne zakone o kleveti, zakone o sprečavanju terorizma, blasfemiji i "govoru mržnje" kako bi sprečili slobodu izražavanja i zabranili slobode medija.

Međutim, autori izveštaja su pronašli neki razlog za nadu: Ako je 2016. bila poznata po rastu populista i njihovoj pobuni protiv glavnih političkih partija i političara u razvijenim demokratijama Evrope i Severne Amerike, 2017. je bila definisana borbom protiv populizma, prenosi "Blic".

Evo kako korporacije uništavaju demokratiju