Ministar spoljnih poslova Srbije kaže da je realnost na Kosovu i Metohiji takva da ni posle četiri i po godine nema naznaka da će Priština ispuniti svoju obavezu i formirati ZSO, a da nedavno ubistvo Olivera Ivanovića ukazuje da je bezbednosna situacija na Kosovu nesigurna i osetljiva.

On je rekao da su pre početka sastanka stigle sugestije da se "držimo teme sastanka i pokažemo konstruktivnost, miran ton uz izbegavanje konfrontacija".

"Kao i pre fokusiraću se na akuelnu situaciju i izveštaj generalnog sekretara. Nadam se da će i predstavnica Prištine prihvatiti te sugestije, da neće držati istorijske lekcije i iznosti neistine i ulepšavati stvarnost i ignorisati izveštaj generalnog sekretara i realnost na terenu", rekao je Dačić.

On je podsetio da je Briselski sporazum potpisan 2013. i da je uspostavljanje ZSO za Srbiju "krucijalno pitanje od nemerljivog značaja" jer teba da zaštiti vitalne interese Srba na Kosovu.

"Srbija četiri i po godina strpljivo čeka da Kosovo ispuni tu obavezu. Nema države u SB UN koja nije apelovala da Kosovo tu obavezu ispuni, ali pomaka ima malo. Generalni sekretar konstatuje da nema napretka i da nema naznaka kada će se to desiti. To je realnost na terenu", poručio je on.

SB UN raspravlja o Kosovu

Takođe, naveo je da je Srbija konstrukrivno i posvećeno učestvovala u dijalogu verujući da će rešavanje svih otvorenih pitanja doprineti miru i stvaranju prilika za napredak regiona i članstvo regiona u EU.

"Uvereni da nema druge alternative - Srbija je dosledno primenjivala svoje obaveze Srbija je spremna da nastavi dijalog ali postavlja se pitanje da li će ijedan dogovor imati smisla ako nema nazaka o formiranju ZSO", poručio je Dačić.

Relanost na terenu je, dodao je Dačić, i to da je 16. januara ubijen Oliver Ivanović i da je ovaj događaj dramatično ugrozio sigurnost na Kosovu.

"Ubistvo je bezumni teroristički akt koji ugrožava stabilnost ne samo severa već i celog regiona", upozorio je on.

Podsetio je da je sever Kosova 21. i 22. januara posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada pozvao na očuvanje stabilnosti mira, staloženosti i dostojanstva i naveo da se sve mora rešavati dijalogom i mirnim putem.

Podsetio je da je Srbija uputila pismo Unmiku i Euleksu da njeni organi učestvuju u istrazi, što je ponovio i Vučić u razgovoru sa Hašimom Tačijem.

"Prištinske institucije su to odbile, ali tri nedelje kasnije nemamo nikakave informacije osim nekih izjava zvaničnika da je reč o mafijaškoom obračunu i da nije etnički motivisano. To vodi samo ka zamagljivanju. Privođenje pravdi nalogodavaca i izvršilaca i otkrivanje motiva ključno je za mir", rekao je Dačić.

To je sve dokaz da je "bezbednosna situacija nesigurna i osetljiva i potvrđuje potrebu prisustva međunarodnih snaga", zaključio je Dačić.

Zabrinutost i iznenađenje Srbije, prema njegovim rečima, izazvale su i nedavne odluke Interpola o brisanju međunarodnih poternica za određenim brojem lica sa područja Kosova i Metohije, među kojima su i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.

Podsetio je i da je Tači pomilovao tri člana OVK osuđena na po 30 godina zatvora zbog ubistva petočlane porodice u blizini Glogovca u avgustu 2001. godine.

Radi se o albanskoj porodici Hajra, a među žrtvama su i trogodišnja Adelina Hajra i devetogodišnja Mimoza Hajra.

"Prema izveštaju EULEKS, njihov otac Hamza Hajra bio je pripadnik MUP Srbije, a ubistvo cele porodice predstavljalo je osvetu OVK. Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, VB i SAD u Prištini izrazile su u zajedničkom saopštenju duboku zabrinutost povodom odluke Hašima Tačija o pomilovanju zločinaca. Ne treba da vas uveravam koliku je zabrinutost ova odluka izazvala među Srbima na Kosovu i Metohiji", dodao je on.

Podsetio je i da ima 16.500 interno raseljenih lica u samoj Pokrajini, a u užoj Srbiji, van Kosova i Metohije, preko 200.000 interno raseljenih, a da je održiv povratak ostvarilo je svega njih 1,9 odsto njih.

"Ko je spreman da se vrati tamo gde će svakodnevno biti izložen institucionalnoj diskriminaciji, gde se nacionalna i verska mržnja ne sankcionišu, gde imovina nije zaštićena, gde nema posla, gde su ljudi izloženi zastrašivanju, arbitrarnim hapšenjima i etnički motivisanom nasilju, gde ne mogu da posete grobove svojih predaka i gde vladavinu prava sprovode institucije koje do sada nisu donele ni jednu pravosnažnu presudu za ubistvo velikog broja Srba u periodu posle završetka sukoba?", pita Dačić.

Sve dok se strukturalno i institucionalno ovi problemi ne reše, broj povratnika će, na žalost, biti samo niži, konstatovao je on.

Dačić kaže i da je Srbija, uverena da je u odnosima sa Prištinom neophodan odgovoran, realan i racionalan pristup okrenut ka budućnosti, nastavila sa unutrašnjim dijalogom na koji je građane pozvao predsednik Aleksandar Vučić.

Za Srbiju su jednostrani potezi Prištine, kao i svaki pokušaj unilateralnog rešavanja bilo kog pitanja u potpunosti neprihvatljivi, ističe Dačić, naglašavjući da se Srbija nedvosmisleno protivi nastojanjima Prištine da formira "Vojsku Kosova".

"Ovakvi i drugi slični pokušaji vrlo riskantni i potencijalno mogu ozbiljno ugroziti ne samo bezbednost Pokrajine i dijalog Beograda i Prištine, već i stabilnost čitavog regiona", upozori je šef diplomatije.

Pokušaji Prištine da ostvari članstvo u međunarodnim organizacijama, kao što su Unesko, Interpol i Svetska carinska organizacija u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima međunarodnog prava, i da štetno i nepotrebno politizuju rad međunarodnih organizacija.