Three Billboards Outside Ebbing, Missouri (2017)
Režija: Martin Mekdona
Uloge: Frensis Mekdormand, Vudi Harelson
Distributer: MegaCom
FEST teško da je mogao da izabere bolji film za svečano otvaranje. Jedino što nisam siguran da li ćemo do kraja festivala videti nešto bolje od ovoga.
"Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju" je ovogodišnji nezavisni, autorski film koji bi mogao da pomrsi račune pretencioznijim pretendentima na dodeli Oskara, ali nezahvalno je govoriti napamet pre nego što se overe i ostali kandidati. Ipak, prvi utisak je nedvosmislen, "Bilbordi" zaslužuju ozbiljan broj nagrada.
Za originalni scenario, na primer. Koncipiran kao drama i crna, crna komedija, ovaj film neodoljivo po atmosferi podseća na filmove iz radionice braće Koen, ''Fargo'' pre svih. Prepun šokantnih obrta – na moje iznenađujuće uzdahe M. je skoro besno reagovala i podsetila me da ne gledamo nekakvo holivudsko smeće – i vođen u smeru koji nije lako predvideti, film Martina Mekdone nezaustavljiv je u nameri da nekako stigne do pravde i istine, ma gde se ona nalazila.
Ili za glumačke nagrade. Gde god da se okrenete, kao maljem u glavu čekaju vas neverovatne glumačke kreacije. Mekdormandova, poznata i po svom legendarnom priznanju da je do najboljih uloga stigla preko kreveta (supruga Džoela Koena), ovde i nije nimalo slučajno. Mekdona, koji je i za sam scenario bio inspirisan bilbordima koji su na sličan način pokušavali da reše neku lokalnu misteriju u Džordžiji, tvrdi da je lik Mildred Hejs pisao imajući u glavi ličnost i opus glavne junakinje ''Farga'', pa se to jasno i vidi i oseti. I Vudi Harelson sa lakoćom gradi lik šerifa omiljenog u palanci, ali i označenog kao glavnog krivca što istraga ne daje rezultate.
Ali onaj koji nosi najveći teret i čiji lik je najkompleksniji i najvažniji u filmu, Sem Rokvel, u ulozi rasističkog divljaka, maloumnika, takođe policajca iz šerifovog ofisa, izgradio je lik Diksona na zaista neverovatan način i u ulozi života oslikao nekoga koga ćete u isto vreme i mrzeti i voleti. Šta ima teže i zahtevnije u glumačkom poslu?
Za one pomalo zbunjene, evo i kratkog opisa filma, bez bitnih spojlera, svakako. Mildred Hejs je izgubila ćerku na zabačenom putu koji vodi u još zabačeniji Ebing, u Midvestu, centralnom delu Amerike. Silovana i ubijena, a istraga tapka u mestu. Na istom tom putu, majka plaća za tri poruke na tri bilborda. ''Silovana dok je umirala'', ''I dalje niko nije uhapšen?'' i ''Kako to, šerife Viloubi?''. Reklamni panoi pokreću pravu lavinu reakcija, emocija i nepredvidivih događaja.
Ebing nije nikakav idiličan američki gradić, prepun gostoljubivih i dragih ljudi. Ebing je leglo ''white trash'' populacije, nastanjen uglavnom groznim i zajedljivim ljudima koji će na svoj sebičan način reagovati na potez očajne majke. Ali Mekdona je spektakularan scenarista i reditelj i onaj tračak nade u ljude i humanost, gradiće sve do samog potresnog finala ove drame.
Bes, bol i nemoć su osnovni osećaji koji dominiraju ''Bilbordima'', a takve filmove nije lako gledati. Mekdona je, međutim, veliki majstor i upravo tim komičnim elementima pomalo ublažava mučninu ove brutalne priče. Predivno slikan film ipak nijednog trenutka ne gubi na oštrini i snazi, a da je ta snaga moćna govori i aktivizam koji je film pokrenuo širom sveta (London, Malta, Bristol, Njujork...). Poslednji primer je tragedija u školi u Parklendu na Floridi, nakon koje je grupa aktivista pod imenom Avaaz kružila ispred ofisa senatora Rubija noseći tri moćne poruke: ''Pobijeni u školi'', ''I dalje bez kontrole naoružanja'' i ''Kako to ,Marko Rubio?''. Ima li veće satisfakcije za Martina Mekdonu?
Jedan od najsnažnijih filmova 2017. godine i jedan od najboljih filmova ovogodišnjeg FEST-a, ''Tri Bilborda ispred Ebinga u Misuriju'' je film ne samo za festivalske posetioce, već i za širu, bioskopsku publiku. Mnogi će povući paralele između očaja i nemoći ovdašnje stvarnosti i događaja i likova prikazanih u filmu. Cinici će reći da su sličnosti očigledne, ali da Ebing ne postoji i da su situacije u filmu plod fikcije, za razliku od, je li, ovdašnje brutalne realnosti, ali sve je to samo dokaz da je Mekdona napisao univerzalnu priču koja će slične reakcije proizvesti širom planete.
U svakom slučaju, obavezno filmsko štivo, film koji se ne zaboravlja.
Ocena:
*****
Navijač u dresu Barselone ušao na Marakanu: Delije sa kapuljačama mu odmah prišle, evo kako se sve završilo
Da li je vreme za alarme u Partizanu? Četiri uzastopna poraza u Evroligi, a najteže tek dolazi
Ovako je Partizan izgubio utakmicu u Parizu: Katastrofalna greška Marinkovića na 100 sekundi do kraja!
Mondo ukrštenica za 8. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Partizanovi igrači rade nešto što drugi ne vide, a ja vidim": Đurović kritikuje crno-bele, jedno mu smeta