"Ministarstvo se bavi time, već je započelo razgovore sa nekim lancima prodaje u Beogradu i šire i mislimo da ćemo do kraja godine pokušati da dođemo do nekog rešenja, najjednostavnije je da se one naplaćuju, ostaje da vidimo ko će pokrivati deo troškova. Ulazimo u taj proces i sugurno ćemo ga rešiti", rekao je Trivan u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine (RTV).

EU zahteva da se upotreba plastičnih kesa do 2025. godine smanji za 80 odsto. U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde kesa. U EU građani potroše oko 500 kesa godišnje.

CEGER U RUKE: EU zahteva naplatu kesa i u Srbiji

Trivan je u istoj emisiji, povodom 100 tona opasnog otapada koji je nađen početkom sedmice u okolini Pančeva, izjavio da će biti potrebno više nedelja da se utvrdi o kojoj vrsti otpada je reč.

"Potrebno je više nedelja da se utvrdi koja je vrsta otpada, a to je sigurno opasan otpad, bojim se da ćemo se podići na 150 tona opasnog otpada na te dve, tri lokacije", rekao je Trivan.

Ministar je tada naveo, da u okolini Pančeva postoje još dve lokacije sa otpadom firme "Eko 21", za koji se sumnja da je opasan, a koji je nepropisno odložen.

Ovim zagađujete okolinu, a niste ni svesni toga

Prema njegovim rečima, Srbija može da napravi postrojenja za uništavanje opasnog otpada, ali da državi nedostaje kontrola svake vrste u toj oblasti. Dodao je da će odluku da li će se u Srbiji graditi postojenja doneti lokane samouprave i građani.

Trivan je ocenio da je neophodno da se pooštre kazne za one koji ugrožavaju životnu sredinu i dodao da će predložiti oduzimanje imovine za prekršioce zakona.

U Srbiji, prema njegovim rečima, ima 113 registrovanih firmi za upravljanje otpadom, samo 30 je navodno aktivno, a od njih se svega 13 na ozbiljan način bavi tim poslom.

Prema rečima Trivana, u Srbiji se godišnje proizvede između 150 i 230.000 tona opasnog otpada.

Na osnovu podataka o količini koja se izveze u susedne zemlje, gde se uništava, i ukupno proizvedene količine, dolazi se do zaključka koliko ga fali i koliko je zakopano.

"Veliki deo toga je sakriven i zakopan. Otpad nalazimo zahvaljujući građanima, poslednji je nađen na osnovu dojave. Građani su svesni koliko je to opasno po njihovo zdravlje", rekao je ministar.