Posrtanja jednog od najdominantnijih tenisera u istoriji u pokušajima da povrati zagubljenu formu, ispuštenu snagu i otupljenu oštrinu udarca, oporavi povređeni lakat i pronađe žar kojim je topio nade rivala još u tunelu pred izlazak na teren, tema su kojom se svakodnevno bave ne samo mediji u Srbiji, već i širom sveta.

Šta se događa sa Novakom Đokovićem pitanje je ko je u međuvremenu postalo pomalo pasé, sada se češće mogu pročitati i poslušati različita mišljenja na temu njegovog oporavka i, dalje od toga, eventualnog povratka na tron sa kog se prilično strmoglavo spustio počev od osvajanja Rolan Garosa 2016. godine.

To je bila kulminacija višegodišnje dominacije za koju Toni Nadal, stric Novakovog arhi-rivala Rafaela, tvrdi da je bila nikad viđena, odnosno da mu se u karijeri nije dogodilo da bratancu ne može da ponudi pravi savet o tome kako da se suprotstavi godinu dana mlađem Srbinu.

Mnogo toga čuli smo od Novaka u periodu nakon što je u Parizu pre nešto manje od dve godine kompletirao gren slem i postao prvi teniser od 1969. koji je u isto vreme držao titule na sva četiri "mejdžora", što je istorijski redak podvig ostvaren u jeku rivaliteta sa velikanima o kojima se uveliko govori kao najboljima svih vremena... Rafom Nadalom i Rodžerom Federerom.



Međutim, dok su mnogi računali koliko će Vimbldona, US opena, Australijan opena i Rolan Garosova proći do trenutka kada će Beograđanin stići i prestići pet godina starijeg šampiona iz Bazela, ovaj dugo pripremani i bolnim porazima popločani uspon do lige najvećih, praktično preko noći pretvorio se u borbu momka stasalog u supruga i oca da povređenom rukom otvori padobran i ublaži pad za koji je svima jasno da će biti bolan…

...ali za koji malo ko može da pretpostavi gde će se, i kada, dogoditi.

Verovatno i sam zbunjen situacijom u kakvoj se nije našao nikada ranije u karijeri, pa čak ni kada je godinama udarao u plafon zvani treće mesto ne znajući za opasnu intoleranciju na gluten sa kojom je izlazio na višečasovne gladijatorske borbe, Đoković nam je od "Nole slema" do danas ponudio nekoliko različitih objašnjenja, koja su neretko shvatana i kao opravdanja kod onih koji mu nisu baš želeli brz i uspešan povratak na mesto sa kog je gledao konkurenciju pune 223 nedelje.

(preračunato u godine - nešto duže od četiri)

U početku, pripremajući se kao šampion svega za odbranu vimbldonske titule, odnosno osvajanje četvrte na londonskoj travi u šest godina, Novak je stidljivo i nedorečeno odbijao da demantuje da ga muče privatni problemi, iako nikada nije jasno rekao o čemu se radilo. Ili radi.

To je, naročito za novinare iz zemalja kojima nije prijala Đokovićeva strahovlada, otvaralo prostor za najrazličitija tumačenja i vruće spekulacije o krizi koja je mogla da se nasluti... iako niko tada nije pretpostavljao da ćemo i u martu 2018. pričati o istom.

Beker o Đokoviću: Da li će Nemac probuditi ratnika u mladom ocu?
MN Press 


Italijani su pisali o krizi u braku sa Jelenom, pa čak i neverstvima, Britanci i Amerikanci ga dovodili u vezu sa nameštanjem mečeva i dopingom uz uobičajeni negativan pristup u situacijama kada bi naš as pristao da govori o osetljivim temama, Španci izveštavali o višečasovnim seansama sa njima poznatim "guruom" i Novakovoj ishrani zasnovanoj samo na unošenju tečnosti, dok su Francuzi i dalje insistirali o tome da bude šaljiv, dobro raspoložen i pevljiv i da, pod obavezno, imitira nekog od kolega i koleginica sa ATP ili VTA tura…

Mediji u Srbiji, i to treba razumeti, uveliko su bili zabrinuti, a da se nešto ozbiljno događa sa miljenikom nacije mogao je da se uveri ceo svet kada je emotivni Novak suzama polio šljaku u Rio de Žaneiru napuštajući Selo pre nego što su neki naši olimpijci i doputovali na Igre.

Đoković je od tog trenutka prestao da govori o ličnim problemima, već je odlučio da beogradske novinare okupi na mestu na kom je svojevremeno pokušao da pokrene ATP turnir-legat rodnom gradu za godine koje će doći i kada ne bude igrao tenis. Prvi put tada, na 25. maju, i dalje svetski "Broj 1" izgovorio da mu tenis više nije prioritet i da postoje druge, važnije stvari u životu.

A, to je stav koji će nekoliko puta ponoviti potom…

U međuvremenu, Novak i Jelena uveliko su imali Stefana i planirali još jednu prinovu u porodici, a Tara je na ovaj svet došla tačno godinu dana kasnije, u septembru 2017.



Svet tenisa u tih godinu dana pretrpeo je tektonske promene, Novak se rastao i sa Borisom Bekerom i sa Marjanom Vajdom i sa kompletnim stručnim štabom računajući i venčanog kuma, fizioterapeuta Miljana Amanovića, na tom putu priznao nam je i da su mu potrebne promene, osveženja, da je potrošio motivaciju kada se prašina na "Šatrijeu" slegla, ali i dalje nismo znali da se kroz sve te nedaće provlačio i zloslutni bol u laktu.

Ne bilo kom, već takozvanom "teniskom laktu" koji nije bio odgovoran za prekid jedne karijere... već mnogih.

Tada već kao šampion "samo" Rolan Garosa, dok se prašina ponovo podizala u Monte Karlu, Madridu, Rimu i, konačno, Parizu, Novak i njegov vršnjak Endi Marej odbijali su da priznaju ono što su osećali prilikom svakog udarca - da "vuku" ozbiljne povrede. Vimbldonski poraz od redovne mušterije, Tomaša Berdiha, doveo je jednog od najpopularnijih sportista sveta i trostrukog osvajača "Laureus" nagrade pred zid koji nije bio u stanju da preskoči, ali ni sruši.

U potrazi za No1etom, Novak nije bio siguran da li da krene levo, prema operacionoj sali, ili desno u mir porodičnog doma, pored Stefana i Jelene koja je uveliko bila u drugom stanju... Odlučio je da, kako je rekao, "ne seče" svoje telo na šta je mogući uticaj imala i sve čvršća veza za španskim pripovedačem unutrašnjeg mira, zauvek mističnim Pepeom Imazom, od čijih se metoda i stavova mnogima u Srbiji dizala kosa na glavi...



Mladi bračni par kćerkicu je dočekao u stanu u kom torba sa reketima nije stajala u hodniku, već u podrumu, što su bili retki i dragoceni meseci u kojima tata nije morao svako malo da se pozdravlja i, potom, javlja linkom iz delova sveta u kojima čak nije bilo ni isto godišnje doba kao ono u Monaku.

Tih šest meseci određenih za meč u kojem je mirovanje bila taktika za najtvrđeg rivala sa kojim se Novak ikada susreo, sasvim izvesno, sporije su brojali njegovi navijači i rivali, nego on sam, a kada je Nova godina trebalo da nam vrati starog Đokovića.

Nažalost, ispostavilo se da je nov samo sastav stručnog štaba sa Andreom Agasijem i Radekom Štepanekom, ali ne i stanje u kojem se tada već 13. igrač sveta pojavio pod senkom stadiona na kom je osvojio polovinu od 12 gren slem titula. Senkom, jer su blistava svetla "Rod Lejver" pozornice uveliko bila podešena po ukusu čoveka koji se u međuvremenu podmladio za dve i spremao da osvoji treću gren slem titulu u godini koju je odneo lakat.

Tri pobede u prvoj nedelji "Ozi opena" dovele su prvog među jednakima na ATP turu u još jedan sukob uskocima iz "Daily Maila" i "Washington Posta", koji su na sebi svojstven način razumeli Novakov volonterski pokušaj da obezbedi bolje uslove lošijima od sebe, pritom ne prezajući da govori u ime onih čije bavljenje tenisom nije bilo dovoljno kvalitetno za sedmu pobedu na "mejdžoru" i sedmu cifru na računu.



Iako bi morao da bude odgovoran samo za ono što je rekao, ne i za to kako je neko razumeo, Novak je energiju i koncentraciju trošio pišući olovkom narezanom za pažljivo sastavljena saopštenja (ili bolje reći objašnjenja) onima koji su kolegijalnost shvatili kao pohlepu, a rukav na njegovoj desnoj ruci kao tajno oružje kojim će oteti Federerov pehar.

Da taj rukav nije ništa drugo nego komad tkanine koji bi trebalo da prikrije nedovoljno saniranu povredu, Nole - a i svi mi - shvatili smo kada ga je pred isti onaj zid vratila njegov devet godina mlađi teniski odraz u ogledalu, Hjeon Čung, čije oduševljenje nije umanjio ni utisak da je savladao samo senku idola iz dečačkih dana…

A, Novak...

(nakon što nam je darivao srca i ljubav posle svake pobede, otkrio poludragi kamen na ogrlici o koju je nekada bio privezan krstić, upoznao nas sa Imazovim metodama borbe protiv nagomilanog stresa, između redova priznao da se sa očekivanjima teško nosi i da ne uživa više u ukusu mesa, postao otvoren i srdačan prema svemu osim problemima koji ga muče, podsetio nas da postoje i važnije stvari u životu od skora sa Federerom)

...sada već umoran od objašnjenja, opradanja, saopštenja i pojašnjenja, mada svestan da je krenuo pogrešnim putem oko zida, odlučio je da ne kaže nikome da će, ipak, nožem morati da seče krizu koja je trošila drugu godinu i poslednju zalihu ATP bodova.



Da sa zavojem na desnoj runci nije ljubazno izašao u susret devojci koja ga je prepoznala u jednom švajcarskom restoranu, nakon čega je Facebook uradio svoje, možda danas ne bismo znali da je i Taro Danijel najveću pobedu u karijeri zabeležio protiv tek operisanog velikana svetskog sporta koji uporno traži put oko zida iako možda ni sam više ne zna zašto se tu našao…

Da li zbog gubitka motivacije, zasićenja, porodičnih problema, promene ishrane, načina razmišljanja ili pristupa treninzima, da li zbog izraženog očinskog instikta i straha da ne propusti ni dan Stefanovog i Tarinog odrastanja ili možda tog lakta čiji je bol upozorenja predugo ignorisao da bi ga se sada tek tako otarasio.

Teorija je mnogo, ali je onih koji su bili neposredni svedoci nezaboravnog uspona i nezaustavljivog pada najboljeg srpskog sportiste svih vremena jako malo.

Brzo ćemo se složiti da su u tom smislu najprivilegovaniji, pa samim tim i merodavniji, njegovi treneri Vajda i Beker sa kojima je Novak imao i zadržao potpuno drugačiji odnos - računajući i period posle prekida saradnje.



I dok je Slovak, sa kojim je Novak postao No1e i osvojio prvih šest gren slemova ostao zakleto veran i naklonjen dečaku koji je stasao u čoveka tokom njihovog 11 godina dugog putovanja oko sveta, Nemac je zadržao hladan, direktan, strog, ali i iskren odnos prema vrhunskom teniseru - kakav je i sam nekad bio - a, kojem je pomogao da postane bolji od dvojice najboljih svih vremena.

Šest zajedničkih gren slem titula u samo tri sezone, što znači da su svi ostali te 2014, 2015. i 2016. morali da se zadovolje drugom polovinom, davalo je i daje riđem Nemcu za pravo da direktno govori o razlozima zbog kojih se razišao sa Srbinom nakon čega je njegova dalja posrtanja pratio sa "BBC" akreditacijom oko vrata, priključen u struju i solidno plaćen da kaže šta misli (iako je to u isto vreme značilo i zalaženje u Novakovu privatnost).

Ali, verujući da čini pravu stvar i da još ima kakvog-takvog uticaja na Novakove odluke, Beker je Noletovu posetu Velikom kanjonu u periodu sezone kada je osvajao "duple krune" u Indijan Velsu i Majamiju iskoristio da ponovi nešto što je ponudio kao povod za raskid saradnje još u decembru 2016... ali, ovog puta surovije, zbog čega su mu mnogi zamerili.

"Ranije, kada bi se budio, odlazio je da trenira. Sada, kada se probudi, igra se sa sinom", rekao je Beker i na neki način "preveo" ono Novakovo da "postoje i važnije stvari u životu od tenisa".

Uveren da je uloga mladog oca omekšala onog prkosnog ratnika, zastrašujuće mentalno jakog i sposobnog da u serijama pobeđuje dvojicu najboljih svih vremena pred hiljadama Švajcaraca iz Londona i Španaca iz Pariza, šestostruki osvajač "mejdžor" turnira smatra Novak neće pronaći No1eta ukoliko ga ne potraži bolje, dublje i dalje.

"Novak je srećan porodičan čovek, koji mnogo vremena provodi sa suprugom i decom, ali da biste bili prvi na svetu morate da budete 100 odsto spremni i posvećeni u svakom trenutku", rekao je Beker i, na kraju, pokazao da njegova neposrednost ne dolazi iz potrebe da likuje već da svesno provocirajući probudi onog ratnika koji će odlučiti da naoštri mač, navuče štit i vrati se u arenu u kojoj ga čeka nedovršen posao - da podseti planetu kako se pobeđuju dvojica najboljih svih vremena.