Fudbalska vest dana, nedelje i meseca, stigla je ovog petka iz Londona. Sa stadiona "Emirati".

Arsen Venger (68) zvanično i definitivno je saopštio da se povlači sa klupe Arsenala, na koju je seo 22. septembra 1996. godine, posle dolaska iz Japana i Nagoje.

"Arsen, koji?", pitali su se skeptični kada su videli dotad široj javnosti nepoznatog Francuza, sa nikad "očišćenim" akcentom u govoru. Doneo je sa sobom mnogo nepoznanica, harizmu, veliku želju da vrati Arsenal na vrh i da učini fudbal "tobdžija" najlepšim u istoriji. Naravno, i da pobeđuje, pobeđuje i pobeđuje...

I u svemu je uspeo.



Venger će ovog proleća napustiti veliki klub kao njegov najuspešniji menadžer u istoriji i kao osvajač tri titule Premijer lige (1998, 2002. i 2004), sedam FA kupova i učesnik velikog finala Lige šampiona protiv Barselone u Parizu 2006. godine.

Iako se šampionski "gen" njegovih timova vremenom izgubio i iako su u poslednjoj deceniji trofeji sve ređe stizali u Arsenalovu trofejnu salu, to neće i ne može umanjiti veličinu svega što je "Profesor" postigao, kao ni značaj uticaja koji je imao i na engleski fudbal i na Premijer ligu.

Bili Vengerovi timovi uspešni ili ne, svako ko je dolazio na njihove utakmice znao je šta može da očekuje. Atraktivan, brz i napadački fudbal postao je kalup na kojem je Francuz insistirao i onda kada se to i nije činilo logičnim, kao i onda kada za to i nije nalazio prave igrače.

A, kada ih je "pogodio" sve do jednog, učinio ih je nepobedivim.

1/0
Vidi galeriju
undefined Arsenal



Arsenalova generacija 2003/04 ispisala je istoriju Premijer lige i postala i ostala Vengerovo remek delo. To je bio tim koji je osvojio titulu Premijer lige bez ijednog poraza (26 pobeda i 12 remija), koji je "mleo" rivale i koji je teren kultnog Hajberija učinio gubilištem svakoga ko se na njemu našao.

Nemački golman Jens Leman je igrao sezonu života, štoper Sol Kembel bio je na vrhuncu karijere, Ešli Kol bio je jedan od najboljih levih bekova u Evropi, a Kolo Ture je pomagao i stvarao zid o koji su se protivnici odbijali. U veznom redu blistali su Rober Pires i Fredrik Ljumberg, sa Žilbertom Silvom iza sebe i "desetkom" kakvu Arsenal pre i posle te generacije nije imao - Denisom Berkampom.

Nije potrebno naglašavati da je Tjeri Anri rešetao kao mašina (30 pogodaka na 37 utakmica) i da je činio da golovi izgledaju širi nego što su zaista bili, na inače uskom terenu Hajberija.

Svi zajedno, na čelu sa "Profesorom", činili su ekipu o kojoj će se pričati sve dok je Premijer lige. Iako su ispali u četvrtfinalu Lige šampiona od Čelsija, učinili su nešto što niko nije i "vezali" su čak rekordnih 49 mečeva bez poraza. Zbog toga im je uručena i zlatna replika trofeja Premijer lige, da pozlati najveću Vengerovu generaciju u karijeri.

Uoči te sezone, Roman Abramović kupio je Čelsi za 140 miliona funti i čak hteo da dovede i Anrija, ali su na Hajberiju odlučno rekli "NE". Venger je sklopio šampionski tim počev od toga da je produžio ugovore Vijeri i Piresu, a zatim je Lemana doveo (za samo 1,5 miliona funti) kao zamenu legendarnom Dejvidu Simenu.

Najskuplji Vengerov transfer te sezone (tokom koje je dogovoren i dolazak Robina Van Persija) bila je kupovina Hoze Antonija Rejesa, tada španskog talenta koji je u januaru stigao iz Sevilje za 10,5 miliona funti. U takmičarskoj 2003/04 on je postigao dva gola, zaključno sa hicem za konačnih 0:1 na gostovanju Fulamu, u pretposlednjem golu.

Žurka u poslednjem kolu uvela je taj tim u istoriju, jer je trijumfom protiv Lestera 2:1 postao prvi od Prestona 1889. godine koji je odigrao celu sezonu i ostao nepobeđen.

Nepobediv!