Dragi Kanatlarovski: "Svi smo mi Jugosloveni, to samo nacionalista neće priznati"

"Ma i dan-danas smo svi Jugosloveni, samo ih ima koji neće da priznaju, koji su nacionalisti. Ali ona zemlja u kojoj smo živeli i rasli dala nam je mnogo mogućnosti. Bilo je mnogo više ravnopravnosti", kaže za MONDO Dragi Kanatlarovski - bivši as Zvezde i jugoslovenskog fudbala kome greše ime i posle 50 godina u sportu. Pa da krenemo od toga - ne, nije Dragan. 

Kao što se osamdesetih pričalo u Jugoslaviji o čudu od veziste u Makedoniji, tako se sada priča u Srbiji o Mateju Gaštarovu. A kako su slični igrači, nismo mogli da nađemo boljeg sagovornika.

"Moj trenerski staž preko 30 godina daje mi za pravo da pričam. Uvek pratim mlade igrače, a Gaštarov se istakao kao momak željan rada, afirmacije, željan igre. On u Vardaru nije dobio pravu šansu da debituje. Da li to ljudi u tom trenutku nisu prepoznali, ali ispušten je iz Vardara. Dešava se, ali je to Zvezdina sreća. Kompletan igrač za ovo vreme, ali je kompletan. Podseća me na Ivana Gudelja, Bog da mu dušu prosti", kaže nam Kanatlarovski u svom Vranju.

"Od svih tih zadnjih veznih igrača najviše sam njega cenio. Igrač bez mane, bez straha, sa mnogo velikim radijusom kretanja. Moderan igrač u ono vreme. On je bio za ovo vreme. U njemu vidim Gaštarova. Gaštarova koji mnogo trči, mnogo radi na terenu, ima osećaj i pravilan tajming gde da stane, kako da stane. To ili imaš ili nemaš, to se ne uči. To ne može svako da ima", nabraja Dragi Kanatlarovski.

Makedonac koji je krajem osamdesetih "čistio" iza majstora u crveno-belom (Deje Savićevića, Piksija Stojkovića, Roberta Prosinečkog...) naglašava da je beogradska "Marakana" baš pravo mesto za Gaštarova, novu uzdanicu seniorske selekcije Makedonije.

"Zvezda je pravi klub, odabrao je pravu sredinu i čekao se momenat kada će da zaigra. Bio je pola godine na pozajmici u Borcu iz Čačka, Dobro je odradio, nametnuo se zalaganjem, kvalitetom. Samo da mu voda ne udari u glavu. Ali on nije takav, on je dečko mnogo skroman i kvalitetan i nadam se da će se brzo pokazati i dokazati da na njega može da se računa mnogo ozbiljno u fudbalu."

"Nema igrača od Niša do Skoplja? Ma nemoj"

Ipak, jasna je i velika rupa između Mateja Gaštarova i prethodnih Makedonaca koji su ostavili trag u Crvenoj zvezdi i Partizanu. Kako to "večiti" nalaze igrače od Brazila, preko Senegala, do Japana, a ne mogu u Bitolju i Strumici?

"Ne znam, evo primera Ive Tričkovskog. Najbolji igrač na Kipru godinama, veliki potencijal i kvalitet, a nije prošao u Zvezdi. Zašto? Da li je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Možda je i to. Nekome treba i vreme. Pa Mesi je iz Barselone otišao u Pari Sen Žermen, pa mu je trebalo dugo vremena da se snađe"

Odavno već živi u Vranju Dragi Kanatlarovski i po prašnjavim ulicama i terenima juga Srbije vidi potencijal. Ali…

"Ne možeš da kažeš da nema igrača na jugu Srbije, od Niša nadole i u Makedoniji, gde je vruća krv, gde su ljudi uvek gladni. Ali pitanje je koliko mi imamo uslova za rad. Mi se radujemo kada imamo dobar teren, dobre lopte, pa to je najnormalnija stvar u svetu", upozorava Dragi Kanatlarovski, trener sa 30 godina iskustva.

"Nas je bilo sramota da pitamo za platu"

Dragi je iz Bitolja, koji je ipak mnogo više rukometni nego fudbalski grad, ali je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih ipak potrčao za fudbalskom loptom. I brzo se videlo da tu ima nečega.

"Kada sam napunio 18 godina počeo sam da igram u podmlatku, a onda su me poslali na kaljenje u drugi klub iz Bitolja, Transkop. To je bilo normalno, a ne poniženje, prilika da dokažeš da vrediš. Niko te nije ni pitao, ideš tamo i gotovo. Pa nas je bilo sramota da ideš kod predsednika da tražiš platu. Beži bre tamo, kakva plata!"

Vrlo brzo nakon kaljenja došao je prvi tim Pelistera, a potom i reprezentacija.

"Tu je bilo igrača koji su namazani, jaki brzi. Svako je imao nekog Karasija, Aćimovića, Pižona. Svaka ekipa! Da igraš protiv njih? Idi begaj! Ja sam igrao desnog beka jer su me sklonili iz sredine zbog mnogo udaraca. Igrao sam polusezonu i sa nepunih 20 godina već sam bio u Pelisteru. Debi mi je bio derbi sa Pobedom iz Prilepa. I jedna i druga tribina je bila prepuna! Nakon toga sam postao standardan, Pelister je ušao u prvu ligu i počeo je da jača. Ja sam postao amaterski reprezentativac Jugoslavije i odigrao sam desetak utakmica za tu selekciju", priseća se za MONDO Dragi Kanatlarovski.

Poziv u selekciju Jugoslavije, makar amatersku, bio je ostvarenje sna.

"Kako ne, za jedno dete koje je sanjalo da pre svega u Bitolju igra fudbal. To je tada mnogo više značilo jer danas deca imaju previše informacija i privilegija. Mi nismo imali ni gde da idemo, malo prošetamo korzo i ceo dan fudbal na asfaltu u mahali gde živiš. Tamo smo učili. Nekada smo uklizavali na asfaltu od prevelike želje, a sada igraju na tepihu, a niko neće da ukliza", ističe beskompromisni zadnji vezni.

"Kaže predsednik Makedonije: Ne ideš ti nigde!"

"Jurili su me Hajduk i Zvezda još u drugoj ligi. Prvi put smo je Vardar je trebalo da uzme Blagoja Kitanovskog i mene 1982. Međutim Koče Dimitrovski je bio na mojoj poziciji, a Darko Pančev kao centralni napadač i onda za nas nije bilo mesta", počinje Dragi o transfer-dramama nekadašnje jugo lige.

Ostao je do 1989. godine u Makedoniji Dragi Kanatlarovski, a trebalo je još 1984. da napusti Pelister.

"Meni je 1984. godine ostala još jedna godina ugovora i igrali smo protiv Sarajeva, bio desni bek. Došli su kod nas u Bitolj kao prvaci Jugoslavije - Musemić, Pašić, Jozić, Hadžibegić, Pašić, Kapetanović, Janjuš, to je bio tim! Strah da te uhvati od imena. Bio sam proglašen za igrača utakmice. Prvi put sam u 'Sportu' dobio ocenu deset. Dao sam gol, dva namestio, dobili smo 4:1. I otac mi je rekao. 'Ma 'ajde beži, ti si za deset! Beži, nemoj da me lažeš!' A onda uzme novine i pročita, tad je to bila radost! "

Desetka u "Sportu" je tada bila događaj, a skauti su na toj utakmici rešili da je vreme da mladi Makedonac zaigra u "velikoj četvorci".

"Na stadionu je ispred Hajduka bio Dragan Holcer i neko iz Zvezde. Bilo je gotovo da idem u Zvezdu, a u međuvremenu je klub pregovarao sa Hajdukom. Vardar je isto tu bio umešan, međutim Vardar je hteo prvo oslobodi Dimitrovskog. Krenemo za Beograd vozom i sve je bilo gotovo, Džajić i Cvele mi kažu - potpiši. Desi se nešto čudno, odjedanput dolazi neki čovek i kaže - nemojte da potpisujete sad. Odveli su me u hotel Metropol. Onda su me odveli u Split! Kažu - potpisuješ za Hajduk, mi smo se dogovorili, uzeli smo pare. Ja niti znam niti šta... A šta mogu da uradim? Ja nisam ništa pričao sa Hajdukom. Otišli smo tamo bili tri dana četiri, gotovo je sve potpisano. Uzeo sam avans i krenuo za Ohrid", ističe Kanatlarovski.

Ipak, nije bilo suđeno i to što nije otišao na "Marakanu" mu Dragan Džajić nikada nije zaboravio.

"Mi u Bitolju, tamo predsednik Vardara i predsednik Saveza komunista Makedonije. Kažu: 'Ne možeš da ideš nigde, biraj. Ili Vardar ili Bitolj!' Onako arogantno. Ja sam prvo rekao neću, ostaću. Ali tada je 1985. Vardar izašao u Evropu - Darko Pančev, Vasil Ringov, Toni Savevski... Pakao igrači. Razmislim i shvatim da je bolje da idem tamo. Džaja se naljutio misleći da sam ja pravio neke dalavere i da namerno to izbegavam. Onaj drugi put kada sam trebao da idem u Zvezdu Džaja je bio protiv mene. Kaže: 'Čovek koji je pobegao od Zvezde, neću ga više nazad!' A šta možeš ti?"

Bio je Kanatlarovski i deo ekipe Vardara u sezoni 1986/87.

"Bili smo prvaci! Nikada se to nije desilo i neće takav tim. To je reprezentacija Makedonije", priča nam o istorijskoj tituli Makedonaca igrač koji je radio veliki deo "prljavog posla" na terenu za Vardar.

"Uvek prljava rabota pade na neke igrače koji treba da rade za druge. Nije moja sudbina bila da budem Pep Gvardiola koji distribuira lopte, a svi trče. Ovde se Darko nije vraćao, ali znali smo zašto. Dajte Darku loptu to je gol i nema mučenja, lakše je da igraš."

Što se tiče "Kobre", tu sve priče padaju u vodu. Takav se jednom rađa.

"Kažu Darka Pančeva napravio Vasil Ringov. Pa pre Darka je bilo deset špiceva i posle Darka je bio deset napadača! Što niko nije dao toliko golova? To se poklopio splet okolnosti, a najviše da ima čiste duše. Da je tim sklopljen, da su karakteri pozitivni i da se gine jedan za drugog."

"Sećate se osamdesetih? E zato nam treba regionalna liga!"

Kada se pogledaju osamdesete u jugoslovenskom fudbalu, odmah "bode oči" činjenica da je tu razbijena dominacija "velike četvorke". Titule su uzimali Sarajevo, Vardar i Vojvodina, Željezničar, Velež pa čak i Radnički Niš su se za iste borili…

"Sarajevski i bosanski klubovi su bili u konkurenciji i uvek su imali igrače na reprezentativnom nivou. Bila je tu i Vojvodina. Nisu osamdesetih dominirali samo Hajduk, Zvezda, Dinamo i Partizan. To je ta jaka konkurencija. Zato sam ja pobornik da se napravi liga kao što je u košarci. Međutim to je mnogo teško, zato što omraza toliko besni nad ovim našim prostorima. Mislim da bi bilo teško da to bude mirno, pogotovo na stadionima. Na primer Topčider, dva stadiona Zvezda i Partizan. Park između, ko će onih 20 hiljada sa jedne i sa druge strane da smiri? Pa cela država nema toliko vojske i policije. Ko će u Splitu na onoj širini tamo, ko će u Maksimir na taj park... Mala, mala iskrica treba da se napravi haos", sa žaljenjem konstatuje Dragi Kanatlarovski.

"Šeki kaže - samo taj, Kantalarar"

U Zvezdi je odigrao sezoni 1989/90 i osvojio "duplu krunu". Tamo je završio na insistiranje trenera Dragoslava Šekularca.

"Posle svega, imao sam 29 godina. Mogao sam da idem u inostranstvo, trebalo je da potpišem za Okser. Zadnju utakmicu u prvenstvu Zvezda je odigrala na gostovanju u Skoplju. Pobediil smo, dao sam gol i namestio dva. Bio sam igrač utakmice, kao zadnji vezni koji čisti prljavštinu, udara, trči i još da gol".

"Onda Šekularac kaže - samo taj! Kantalarar... Ne mogu ni da izgovorim ovo prezime! Šeki je bio največi inicijator, a Džaja baš i ne. 'On je pobegao od nas, neću ga!' Šeki kaže: 'Džajo, dovedi mi ovog. Ništa više mi ne treba!" Taman sam stigao iz Skoplja u Beograd, da presednem u avion i rekli su mi da dođem, da Džaja hoće da me vidi. Na "Marakani" gomila novinara i ja potpišem!", priseća se Dragi kako je konačno dočekao Zvezdu.

"Ožiljci su ostali, ali sklopilo se za Bari"

Eh, taj Keln… Bio je Kanatlarovski deo generacije koja je doživela jedan od najbolnijih evropskih poraza Zvezde. Posle 2:0 u Beogradu gde je briljirao Dejan Savićević, do 60. minuta je u Nemačkoj sve bilo mirno... Onda je primljen prvi gol, izašao je Dragi Kanatlarovski i desila se katastrofa. 3:0 i eliminacija iz Evrope 1990.

"Istegao sam zadnju ložu i izašao, a Refik Šabanadžović još uvek nije bio na svom nivou, jer se tek vratio iz vojske. Nije tada tim štimao kako treba. Ali ono što nam je uzeto tad, vraćeno je sledeće godine"

Mnogim navijačima Crvene zvezde taj Keln je i dalje najveća rana. Ipak, sve ima dve strane medalje. A druga strana medalje je sklapanje tima za Bari i Tokio 1991.

"Nama je sigurno najteže. Rana se zaleči, ali ožiljci ostaju. Umesto da ideš napred, vraćaš se dole. Ali od proleća smo gazili sve, došao je Mile Belodedić i sve što nam je trebalo on je doneo. Za poziciju koju igra znao je previše fudbala. Unapred je znao kako da se postavi, gde da odigra loptu. Izvanredna brzina, start, tehničko-taktički potkovan igrač, razgiban.

Kao par sa Ilijom je bio mnogo dobar. Imao si Gocu Jurića i Radinovića, na drugom boku Marovića i ta četvorka nazad je bila dobra. Ja sam ispred bio sam i Šeki je uvideo da je tu težina cela i vratio je još jednog igrača. Gore imaš Robija Prosinečkog, Piksija, Darka, Dejana Savićevića i na još jednom mestu Lukića ili Mrkelu. Ja ovde sam nisam mogao da pohvatam sve", ističe Dragi.

Trebao da čuva Maradonu, ali je puklo kad ne treba

Dragi je bio viđen za nastup na Svetskom prvenstvu, ali se povredio. Verovatno i zbog toga što je previše radio za majstore ispred sebe.

"Mnogo sam se cepao, puno puta sam bio sam na sredini. A gore ko se vrati, da mu umre majka, pogotovo kod nas u prvenstvu! I onda se ti svaku utakmicu cediš i kidaš. Zato sam, se i povredio na zadnjoj utakmici."

Srećko Katanec je bio povređen i tražila se njegova zamena. Ivica Osim je u Poljskoj dao 45 minuta Dragom i rekao - to je taj.

"Debitovao sam u Poljskoj. Poluvreme mi je dato i svi su rekli - našli smo veznog igrača koji u reprezentaciji može da pokrije odsustvo Kataneca. Do zadnjeg momenta sam bio viđen u timu. Bili smo prvaci posle meča sa Dinamom iz Zagreba i cela energija je bila usmerena na finale kupa sa Hajdukom. Povredio sam se na nikakvoj utakmici. Gurnem jednom kroz noge, pa drugom i onaj treći uđe u zglob i ja nastavim da igram. Nije me toliko bolelo. Vruć! Međutim stradaju mi ligamenti. Stavili su mi longetu, ali tek posle kada su videli da ne mogu da trčim. Ivica Osim je pitao u klubu kako je i šta je, ali istegnuti su bili ligamenti. Dobili smo dve titule, ali mi je to najteža utakmica. Iako je bila prva dupla kruna posle 19 godina."

Da se to nije desilo, možda bi se sada pričalo kako je Dragi Kanatlarovski sačuvao Maradonu na Mundijalu?

"Meni je bilo važno da budem makar blizu reprezentacije. Ali i za ovo što se desilo hvala Bogu! Kada kreneš od jednog sela Bogu iza leđa, kada stigneš u Bitolj, osvojiš Bitolj, Skoplje, Beograd i onda odeš u Španiju i Tursku. Vratiš se nazad i kažeš - hvala Bogu! Šta čovek može više da želi? Krivo mi je što nisam bio učesnik tog Svetskog prvenstva, Ali opet da ne tražimo preko 'leba pogače i ovo je super što se desilo."

"Kući te žena ne voli sa 32 godine"

Nakon propuštenog Svetskog prvenstva bilo je vreme da se ide. Sa 30 godina otišao je u veliki Deportivo, ali je propustio da sa Zvezdom osvoji Evropu. Mora da mu je bilo krivo…

"Nije mi blo krivo, možda da sam bio tamo bi izgubili neku utakmicu i ostali bez ičega. Što i da mi bude krivo? Da sam ostao još godinu dana imao bih 30 punih godina. Pa 31 puna, 32 na pragu. Ko će da te uzme? Kod kuće te žena ne voli sa 32 godine! Tako je trebalo da bude, onaj odozgo zna kako daje i zašto daje. A meni uvek da kada mi najviše treba."

Otišao je u La Korunju kada se tu pravio strašni Super Depor. Tamo ga je dočekao Zoran Stojadinović, a on je dočekao Miroslava Đukića. Tu je bio legendarni Fran, a krenuli su da dolaze i Brazilci. Pravio se Super Depor.

"Počeo je da se pravi jedan silan Depor. Videlo se da je ambicioznost kod ljudi koji vode klub i videlo se znanje. Ja sam potpisao na dve plus jednu godinu, počeo sam i tu treću, ali su došli Mauro Silva i Bebeto. Đukić, Donato i već si imao četiri-pet ekstra igrača, a Donata i Maura Silvu na mom mestu. Išao sam kod trenera koji mi je rekao da mu je mnogo žao, da sam strašan igrač, ali da pojačanja imaju prednost. Prihvatio sam to, dogovorio sam se i vratio sam se kući."

"Svi smo mi Jugosloveni, samo nećemo da priznamo"

"Raspala se Jugoslavija, razočaranje. Nemaš dokumenta, nemaš papire da se vratiš nazad. To je bila baš interesantna situacija. Vratio sam se u Bitolj i odigrao desetak utakmica sa Pelisterom u prvoj sezoni makedonske lige. Nisam igrao za pare, nego da pomognem. Da vratim dug koji sam mislio da imam prema klubu i gradu i da napravimo nešto ozbiljnije", govori o svom povratku u Makedoniju.

Debitovao je za reprezentaciju Makedonije gde je na kraju na 12 utakmica imao dva gola i četiri asistencije sa mesta zadnjeg veznog. Bio je deo istorijskog prvog meča sa Slovenijom.

"Dobili smo 4:1, dao sam gol i jednom sam asistirao. Igrao sam bogami mnogo, mnogo dobro. Dobro, to nije bila moja želja da budu dve reprezentacije, ali bilo je lepo. Dok se ne naježiš da ti svira himna, dok ne osetiš ne možeš da kažeš ništa. Mi smo jedva čekali da se skupimo, to je bila sjajna družba."

Kada se osvrne na sve što je devedesetih bilo, prošlo i ostalo iza ovdašnjih naroda, Dragi će i danas reći pravo - nekada je bilo bolje.

"Ma i dan-danas smo svi Jugosloveni, samo ih ima koji neće da priznaju, koji su nacionalisti. Ali ona zemlja u kojoj smo živeli i rasli dala nam je mnogo mogućnosti. Bilo je mnogo više ravnopravnosti. Život miran, staložen. Dok ovo savremeno vreme i ova ludnica, teško ko može da se snađe i da radi tako. Daj Bože svi da su napravili tako da nema krvoprolića, problema i nerešenih situacija", poručuje Kanatlarovski.

"Dragi je trener Pobede! Šta bre?"

Postao je trener u Prilepu 1995. godine, a da to nije ni znao.

"Nisu me ni pitali. Došao sam u Priler i kao što rade u svim svetskim klubovima napravljena je promocija na stadionu. Došlo je 3-4 hiljade navijača i promovisali su me. Marijan Stojkovski je kao kapiten došao i dao mi traku. 'Ovakvoj legendi ja ne mogu da budem kapiten. Evo izvolite!' Nisu verovali da ću da potpišem tamo, da ću posle takve karijere da dođem.

Kiril Dojčinovski je otišao za Salvador, namestilo se da ne znaju šta će. Predsednik je samo rekao: 'Od danas je Dragi Kanatlarovski šef stručnog štaba.' Šta bre? Ja nisam ni razmišljao o tome, hteo sam da igram još. Ipak imao sam 35 punih, za mesec dana 36. Video sam da mi je već muka i da mi nije mesto na terenu.

Bio sam i igrač i trener, ali to nikada ne ide zajedno. Počeo sam da se edukujem, školujem. Nisam planirao, ali sa godinama kada sazriš kao igrač videš da si tu blizu. Zahvalan sam na tome, počeo sam da učim i da radim, među prvima sam na Balkanu završio pro licencu zajednio sa Hristom Stoičkovom, Krasimirom Balakovom, Ljubom Penevom..."

"Zvezda i ja? Ta je lađa otplovila""

Nakon što se dokazao i kao selektor koji je promovisao igrače poput Gorana Pandeva, Aca Stojkova, Nikolčea Novevskog ili Gorana Popova, pozvala ga je 2004. njegova Zvezda.

"To mi je možda i najveća greška, ali ne možeš da sediš na dve stolice. Trebalo je da kao selektor budem trener u Zvezdi. Da Ljupko bude tim menadžer, a da ja budem uz njega. Trebalo je da dođem kada se igrala utakmica Holandija - Makedonija. Džaja me zvao, ali sam mu rekao da ne mogu da ostavim ekipu, da svoj rad dugogodišnji ostavim na cedilu: Rekao sam Džaji: 'Ja bih peške došao, pare nisu bitne, ali da završim ovu utakmicu sa Holandijom.' Kaže Džaja: 'Dai si Kapelo ne bih te čekao. Gori ovde!' Bila je serija loših rezultata i Ljupko je smenjen bilo je problema sa navijačima."

Nije se namestilo ni te 2004, ali ni 2013. godine. Kao trener Spartaka bio je hit u srpskom fudbalu, ponovo su zvonili telefoni, ponovo je Džajiću rekao "da".

"Napravio sam bum, od ekipe koja ispada, koja nije uzela bod imao sam osam-devet utakmica bez poraza. Međutim došla je polusezona, a moj bivši saigrač Zoran Stojadinović je bio direktor Zvezde. 'Da ne bude da te ja predlažem, ali svi su za tebe.' Na kraju je ostalo na tome da su se oni odlučili da ostave trenera da ne bi plaćali velike penale. To je moja nesuđena karijera u Zvezdi, ta je lađa otplovila", kaže uz smeh Dragi Kanatlarovski.

"Jugoslavija? Pa ko bi tu smeo da bude selektor?"

Kaže najsjajniji fudbaler svog Capara da je život u Jugoslaviji bio bolji, a fudbal? Kako bi sada izgledala selekcija zemlje koja ne postoji?

"Ovo pitanje je na mestu, samo ja se ne bi usudio da budem selektor. Ne zato što se bojim, nego jer imaš toliko dobrih igrača, šta da radiš. Koga da zoveš? Ne bih se usudio da budem selektor u ova vremena. To je opasan rizik za bilo koga oko odabira. Sada je malo drugo vreme, taj nacionalizam je malo izraženiji. Vidim da je non-stop nešto oko toga. Ceo svet živi, drugačije, a mi se još uvek raspravljamo i kopamo rupe iz davnih godina. Mi stalno gledamo nazad, nikada napred. Zato bi tu bio veliki problem i rizik ogroman, da sakupiš takav skup igrača. Mnogo interesantno i teško, mada kvalitet ne nedostaje", iskren je on.

I nekada je bilo rivalstva između naroda i narodnosti, ali to je bilo - samo rivalstvo.

"To je samo rivalstvo, a ne mržnja zato što je neko Musliman, Albanac, Srbin...Uvek se navijalo Vardar, nikad za Makedoniju. Ne za Srbiju, nego za Zvezdu ili Partizan. Motiv je bio da se bude bolji, jedino tako smo se pripremali za velika dela", završava svoju sjajnu priču Dragi Kanatlarovski.

Čovek iz naroda, Bitoljčanin koji je u Vranju našao svoju ljubav i sreću. Ponosan na svoju Makedoniju, ali zauvek Jugosloven. Neko kome se naoko mnogo toga nije potrefilo, ali kako on kaže - kome Bog da kada mu najviše treba. Još ćemo mi čuti za njega i još će se jezika polomiti oko njegovog prezimena, fudbalska priča za njega se nastavlja.

(MONDO, Nikola Lalović)

BONUS VIDEO: