Novi biometrijski pasoš Srbije ipak može biti falsifikovan pomoću određenog softvera i tehnologije, i to za 100 evra, piše "Alo". U MUP-u kažu da je falsifikovanje gotovo nemoguće.
Novi biometrijski pasoš Srbije ipak može biti falsifikovan pomoću određenog softvera i tehnologije, i to za 100 evra, piše "Alo".
Tako da navodno siguran sistem zaštite pasoša koji bi trebalo da odvrati teroriste i kriminalce od zloupotreba zapravo može lako da se preokrene u njihovu korist.
Naime, pomoću softvera "golden rider tul" ("Golden Reader Tool") i čitača ličnih dokumenata lako mogu da se promene podaci sa pasoša i novi (lažni) čip ugrađen u putni dokument dobija prolaz kao da je autentičan.
Mogli bismo da napravimo pasoš na ime stvarne osobe, sa čipom koji sadrži naše biometrijske podatke - izgled lica, otiske prstiju i tako dalje - i da tako putujemo po svetu.
Kada bismo pokazali lažni pasoš na granici, naši podaci (i otisci prstiju u pasošima Evropske unije od juna sledeće godine) poklapali bi se sa onima koje sadrži naš navodno bezbedni biometrijski pasoš.
Za sve to potreban je, naravno, original blanko pasoš ili lažni pasoš u koji treba ubaciti čip klon.
Iako postoji jednostavno sredstvo da se spreče i ovakve zloupotrebe, međunarodna zajednica nije spremna da ga primeni.
Organizacija za međunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO) je pre 16 meseci osnovala centralizovanu bazu podataka za borbu protiv kloniranja i falsifikovanja dokumenata "Direktorijum javnog ključa" (PKD).
Zasad se šifrovani potpisi mogu proveravati samo ako se zemlje koje imaju elektronske pasoše odluče da detalje ključa za ove šifre razmenjuju s drugim zemljama.
U okviru sistema PKD, čitači bi sa granice momentalno slali detalje digitalnog potpisa sa čipa u falsifikovanom pasošu i oni bi bili upoređivani sa šiframa u zemlji koja je izdala pasoš. Ali, od 45 zemalja sa elektronskim pasošima, samo njih pet - Australija, Novi Zeland, Singapur, SAD i Japan - koriste sistem PKD.
ICAO želi da svih 189 zemalja članica te organizacije uvede elektronske pasoše jer ako se ne uključe u sistem PKD, bezbednost će biti ozbiljno narušena.
Milijarde dolara se troše na elektronske pasoše, a sistem nije zaštićen od zloupotrebe zbog nespremnosti zemalja da razmenjuju podatke, kaže se u izveštaju te organizacije.
Dr Ekart Brauer, predsednik odbora ICAO zaduženog za PKD, kaže da je "moguće kopirati sve podatke iz čipa i preneti ih, ali nije moguće kopirati potpis, tako da je njegova provera preko PKD-a od najveće moguće važnosti", tvrdi on.
U srpskoj policiji kažu da će novi pasoš Srbije biti veoma teško falsifikovati.
"Novina je nevidljivi čip sa biometrijskim podacima vlasnika, a u dnu strane nalazi se mašinski čitljiva zona sa ličnim podacima. Zaštita te stranice je izuzetno važna kako bi se sprečilo falsifikovanje, pa ima kinegram, optički varijabilne boje, u procesu laminacije unose se mat i sjajni elementi i napravljena je od više slojeva plastike", kažu u policiji.
(MONDO)
Tako da navodno siguran sistem zaštite pasoša koji bi trebalo da odvrati teroriste i kriminalce od zloupotreba zapravo može lako da se preokrene u njihovu korist.
Naime, pomoću softvera "golden rider tul" ("Golden Reader Tool") i čitača ličnih dokumenata lako mogu da se promene podaci sa pasoša i novi (lažni) čip ugrađen u putni dokument dobija prolaz kao da je autentičan.
Mogli bismo da napravimo pasoš na ime stvarne osobe, sa čipom koji sadrži naše biometrijske podatke - izgled lica, otiske prstiju i tako dalje - i da tako putujemo po svetu.
Kada bismo pokazali lažni pasoš na granici, naši podaci (i otisci prstiju u pasošima Evropske unije od juna sledeće godine) poklapali bi se sa onima koje sadrži naš navodno bezbedni biometrijski pasoš.
Za sve to potreban je, naravno, original blanko pasoš ili lažni pasoš u koji treba ubaciti čip klon.
Iako postoji jednostavno sredstvo da se spreče i ovakve zloupotrebe, međunarodna zajednica nije spremna da ga primeni.
Organizacija za međunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO) je pre 16 meseci osnovala centralizovanu bazu podataka za borbu protiv kloniranja i falsifikovanja dokumenata "Direktorijum javnog ključa" (PKD).
Zasad se šifrovani potpisi mogu proveravati samo ako se zemlje koje imaju elektronske pasoše odluče da detalje ključa za ove šifre razmenjuju s drugim zemljama.
U okviru sistema PKD, čitači bi sa granice momentalno slali detalje digitalnog potpisa sa čipa u falsifikovanom pasošu i oni bi bili upoređivani sa šiframa u zemlji koja je izdala pasoš. Ali, od 45 zemalja sa elektronskim pasošima, samo njih pet - Australija, Novi Zeland, Singapur, SAD i Japan - koriste sistem PKD.
ICAO želi da svih 189 zemalja članica te organizacije uvede elektronske pasoše jer ako se ne uključe u sistem PKD, bezbednost će biti ozbiljno narušena.
Milijarde dolara se troše na elektronske pasoše, a sistem nije zaštićen od zloupotrebe zbog nespremnosti zemalja da razmenjuju podatke, kaže se u izveštaju te organizacije.
Dr Ekart Brauer, predsednik odbora ICAO zaduženog za PKD, kaže da je "moguće kopirati sve podatke iz čipa i preneti ih, ali nije moguće kopirati potpis, tako da je njegova provera preko PKD-a od najveće moguće važnosti", tvrdi on.
U srpskoj policiji kažu da će novi pasoš Srbije biti veoma teško falsifikovati.
"Novina je nevidljivi čip sa biometrijskim podacima vlasnika, a u dnu strane nalazi se mašinski čitljiva zona sa ličnim podacima. Zaštita te stranice je izuzetno važna kako bi se sprečilo falsifikovanje, pa ima kinegram, optički varijabilne boje, u procesu laminacije unose se mat i sjajni elementi i napravljena je od više slojeva plastike", kažu u policiji.
(MONDO)
