Nešto više od 650 upravnika zgrada do sada je registrovano u Privrednoj komori Srbije, a nijednog od njih beogradske opštine nisu postavile kao prinudnog upravnika.

Iako još uvek sve zgrade u prestonici nemaju upravnika, što je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada koji je stupio na snagu 31. decembra 2016. obaveza, iz Sekretarijata za inspekcijske poslove Beograda kažu da do sada nijednoj zgradi nije napisana kazna od 50.000 do 2.000.000 dinara za neregistrovanje zgrade, jer su prvenstvene mere koje komunalna inspekcija sprovodi preventivne i savetodavne.

Naime, komunalni inspektor najpre stambenim zajednicama zapisnikom naloži da u roku od 30 dana izvrše registraciju zgrade, ukoliko stanari ne izvrše registraciju u tom roku, inspektor donosi rešenje za registraciju u roku od 15 dana, a tek se nakon nepostupanja po rešenju podnosi prijava za uvođenje prinudne uprave organu gradske opštine.

"Očekujemo da će stambene zajednice ispuniti svoju obavezu i izvršiti registraciju, te da neće biti potrebe za primenom kaznenih mera", navode iz Sekretarijata.

Upravnici dobili cenovnike, i hiljadarka po stanu!


Međutim, sve veći broj upravnika suočava se sa problemima na terenu, te prema ranijim pisanjima medija sve više njih daje otkaze.

Miloš Matejić, profesionalni upravnik u oko 50 zgrada, smatra da upravnici nisu dobro pročitali Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i shvatili šta su njihove dužnosti i obaveze.

"Oni upravnici koji su pomislili da je registracija stambene zajednice jedini posao su upravo ti koji daju otkaz", podvukao je Matejić i dodao da upravnici osim svakodnevne komunikacije sa stanarima, javnim i komunalnim preduzećima, nadležni su i da odgovaraju na zahteve građevinske inspekcije, komunalne policije i inspekcije, poreske uprave.

Upravnici, takođe, moraju da poznaju finansijske i računovodstvene poslove, kako bi validno, navodi Matejić, zaštitili sve zakonske obaveze stambene zajednice.

Šta sve mogu, a šta ne novi upravnici zgrada

Dotrajali krovovi koji prokišnjavaju, oronule fasade čiji su delovi skloni padu, zapušena kanalizacija, krađa oluka i delova slivnika, neispravni interfoni i ulazna vrata zgrade, nepostojanje video nadzora, neadekvatno održavanje higijene samo su neki od zadataka koje upravnici u dogovoru sa stanarima moraju da reše.

"Naša obaveza je da zaštitimo stanare sa davanjem informacija koji su problemi u zgradi, pre svega zbog njihove brezbednosti, ne zbog zakona, a vlasnici stanova su ti koji donose odluku koliko će se davati za održavanje zgrade i šta će se raditi", objašnjava Matejić.

Predlaže da je u skladu sa zakonom za stanare najbolje da otvore tekući račun za investiciono održavanje i da odrede visinu naknade, a ono što ohrabruje stanare koji plaćaju troškove na tom računu, navodi Matejić, jesu vanredne kazne komunalne inspekcije u iznosu od 5.000 dinara za one koju tu obavezu ne izvršavaju.

Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada propisana je kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara za stambenu zajednicu koja ne izvrši upis u registar stambenih zajednica, odnosno ne registruje upravnika stambene zajednice.

Matejić podseća da sve one zgrade koje još uvek nisu odabrale svog upravnika imaju tri opcije - da odaberu nekog od svojih komišija, da izaberu profesionalnog upravnika ili da im se dodeli prinudna uprava koju dodeljuje lokalna samouprava.