Prema pisanju zagrebačkog "Jutarnjeg lista", ovo je vrlo ambiciozan plan osmišljen kako bi se "pobeglo od sovjetskog nasleđa", iako stanovnici te zemlje, navodi se, bolje govore ruski nego kazaški.

Iako etnički Kazasi čine dve trećine populacije države, godine života pod sovjetskom vlašću dovele su do toga da oko 94 odsto stanovnika govori ruski, dok kazaški koristi 74 odsto populacije.

Uprkos tome, vlada je odlučila da promeni državno pismo do 2025, i to u tri faze.

U prvoj, dvogodišnjoj fazi, će biti stvoreno vladino telo za tranziciju, pravljenje digitalnog koda za promenu pisma i ponovno izdavanje školskih udžbenika.

Druga faza će početi 2021. i takođe će trajati dve godine, a tokom nje će se vršiti obuka profesora srednje škole, uvođenje novih pravila u javnost i izmena obrazovnih vodiča.

Poslednja, treća faza trajaće samo godinu dana, od 2024. do 2025, i odnosi se na prevod vladinih dokumenata i vesti u vladinim medijima kao i zapošljavanje takozvanih "influensera"(ma šta to stvarno tačno značilo) za rad na društvenim mrežama.

Za prelazak sa ćirilice na latinicu Kazahstan je predvideo 664 miliona dolara (218 milijardi kazahstanskog tenge), a oko 90 odsto tog iznosa biće uloženo u obrazovne programe i promenu pisma u udžbenicima.

Ipak, neki ekonomisti smatraju da će za ovaj projekat biti potrebno više od predviđene sume.

" Ako se ova reforma ne sprovede pravilno, postoji veliki rizik imigracije ljudi koja govori ruski, a ona uključuje i etničke Kazase, zbog straha od gubitka određenih prilika", kaže Eldar Madumarov, ekonomista i profesor.

SPEKTAKL: Kazahstanci pevaju "Luckasta si" VIDEO

Tu su i troškovi promene dokumenata - lična dokumenta, zakoni i drugo, a radi se o troškovima koji, iako su deo finalne faze prelaza, još uvek nisu navedeni.

"Samo za prelaz državnih medija na novo pismo, edukaciju njihovih radnika i promenu IT infrastrukture biće potrebno 15-30 miliona dolara", procenio je Kašimkan Kaparov, direktor Kancelarije za ekonomsko istraživanje u Kazahstanu.

A to su tek troškovi javnog sektora.

"Privatnici će sve navedeno morati da urade sami, a troškovi bi mogli biti dvostruki, možda čak i 10 puta veći, zavisno od roku za tranziciju", dodao je.

Dodatna briga su i komunikacije u javnom sektoru budući da će se starije generacije mučiti s pisanjem i čitanjem na latinici, zbog čega će vrlo verovatno navedeno morati da bude prevedeno, što takođe košta, a vlada te troškove nije uračunala.

Prelaz na latinicu bi mogao oslabiti trgovinske odnose s drugim post-sovjetskim zemljama.

Trenutno se 10 odsto trgovine između Rusije, Kazahstana i Ukrajine može objasniti zajedničkim jezikom zbog čega su i Kazasi koji govore ruski ekonomski mobilniji od onih koji ga ne govore.

S druge strane, promena pisma bi mogla dovesti do bolje povezanosti sa većinom zemalja Zapada, kao u slučaju Turske koja se 1928. prebacila na latinicu, doduše s arapskog pisma.

Prema istraživanju lingvističkog instituta u Kazahstanu, 80 odsto mladih (18-25 godina) podržava ovu promenu.

Poslednjih decenija srpski veliki prijatelji Kazasi odoše "na Zapad", pa Srbima u tom delu sveta s bratskom ćirilicom ostaju još (pored velikih Rusa) Uzbeci, Kirgizi, Tadžiki, Oseti.