Vlada Republike Srpske zaključila je danas da na prostoru Republike Srpske nema uslova za zbrinjavanje migranata.
Predsednik Vlade Željka Cvijanović rekla je nakon sednice Vlade da Republika Srpska neće prihvatiti nijednu samostalnu odluku Saveta ministara BiH koja bude donesena bez saglasnosti Srpske, a koja se odnosi na određene mere na teritoriji Srpske.
Dodik kao Orban: Neću nijednog migranta u RS!
Ona je navela da je jedan od zaključaka da se obezbedi pojačano prisustvo pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske u rubnim područjima.
Vlada Republike Srpske traži od granične policije BiH da pojača svoj rad na granicama, a od Predsedništva BiH biće zatraženo da, uz angažman Oružanih snaga BiH, obezbedi pojačanu kontrolu granice.
"Imali smo priliku da čujemo da je nemoguće iskontrolisati granicu i smatram da je to nije stvar sa kojom treba tek tako da se pomirimo, već je neophodno da se traži pojačan angažman ove službe", navela je Cvijanovićeva.
Kada je reč o merema, Cvijanovićeva je rekla da bi trebalo zatvoriti granice za migrante.
Jedan od zaključaka Vlade odnosi se i na razgovore i postizanje dogovora o novoj politici azila i dobijanje državljanstava, s obzirom da se to nameće kao jedno od ozbiljnih pitanja.
Vlada Srpske je zaključila da je opredeljena da sa lokalnim zajednicama i republičkiom službama obezbedi potrebnu logistiku za transport i tranzit migranata koji dolaze na teritoriju Srpske.
Cvijanovićeva je rekla da postoje informacije od predstavnika Srpske u institucijama BiH, ali i iz okruženja o mogućnosti pojačanog priliva migranata.
"Neki čak govore i od 50.000 do 120.000 lica koji bi mogli da dođu ili pokušaju da uđu u BiH, što podrazumeva organizovan pristup, pre svega konzistentan i jasan stav na koji način da se ponašamo u takvim okolnostima", rekla je Cvijanovićeva.
Ona je ponovila da je nezadovoljna kako pitanje migranata tretiraju institucije BiH, te naglasila da se Vlada Srpske ovim pitanjem bavila više puta.
"U međuvremenu smo čuli izjave različitih predstavnika institucija BiH, od onih koji su tvrdili da su stvari dobro organizovane i pripremljene, do onih prilično zapanjujućih da nije moguće uspostaviti bilo kakav sistem bezbjednosne kontrole nad licima koji dolaze u BiH i, takođe, da neće moći ni u budućem periodu", rekla je Cvijanovićeva.
Dodik: Srpska će zaštititi svoje građane
Ona je dodala da se mogla čuti i informacija da većina tih lica ne poseduje nikakav identifikacioni dokument i da postoje ozbiljne sumnje da se daju lažni podaci o poreklu i ostalo u vezi sa istorijom svakog pojedinca ili porodice koje dolaze u BiH.
Cvijanovićeva je naglasila da postoje veliki rizici kada je reč o bezbednosti, oblasti javnog zdravlja, ali i mnoge druge nedoumice u pogledu smeštaja.
"Razumijemo probleme koji mogu da prate jednu ovakvu populaciju, ali ne smemo da budemo naivni i moramo da razumemo da možemo imati velike probleme s obzirom na činjenicu da ta lica ne raspolažu identifikacionim dokumentima, kao i da se ne može utvrditi njihov bezbednosni niti zdravstveni istorijat", rekla je Cvijanovićeva.
Ona je navela da situacija u kojoj, prema procenama ima više od 3.000 migranata koji neorganizovano borave u parkovima, spavaju po stubištima i nemaju hranu, može prouzrokovati ogromne probleme.
Ona je ponovila da je pitanje migranata višeznačno i da mnogo problema nosi sa sobom, uz činjenicu da dolazi veliki broj ljudi.
"Ovde ako imate i tri hiljade ljudi to predstavlja značajno opterećenje. Drugi momenat koji je apsolutna nepoznanica jeste koliko je ili će biti dug njihov boravak na ovom prostoru. Izražavamo sumnju, ali i uverenje da će taj boravak biti veoma dug", rekla je Cvijanovićeva.
Ona je navela da je to lako zaključiti imajući u vidu da je razvijena Evropa, koja je mnogim migrantima krajnji cilj, uspela da podigne ograde i zaustavi njihov ulazak, te imajući u vidu procedure njihovog vraćanja na prostore sa kojih su došli.
"Nemamo sposobnosti da održimo jednu takvu priču ni u pogledu resursa, finansija, smeštaja, niti bilo kakvih kapaciteta", navela je Cvijanovićeva i ponovila značaj bezbednosne i zdravstvene dimenzije.
Ona je napomenula i "labave" propise kada je reč o dobijanju azila i državljanstva na osnovu određenog boravka, ali i ostalih nesređenih pitanja u okviru BiH, te propuštenih prilika da se donesu dobri propisi na nivou BiH.
