"Srednja brzina na autoputu pada na sudu!"

Kome i gde naplatiti kaznu?

Ne stišava se bura oko merenja i kazni za prekoračenje srednje brzine na autoputevima.

Na svim domaćim autoputevima, osim deonice Ljig – Preljina, krajem aprila je počela da se meri srednja brzina automobila. Ona se izračunava posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe.

Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".

"Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP 'Putevi Srbije'", - kažu u Direkciji i dodaju da su "Putevi Srbije" dužni da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.

Kazna i za jedan kilometar na sat

Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na autoputu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, koji objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

Iako on tvrdi da je nemoguće utvrditi ko je prekršio zakon, kazna stiže na adresu osobe na koju je automobil registrovan, kao kod prekršaja kada vas snimi policijska kamera.

Vujanić ističe još jednu nelogičnost, a to je utvrđivanje lokacije gde je prekršaj napravljen, kako bi se znalo koji je sud nadležan.

"U ovakvim situacijama ne znamo gde je prekršaj napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen", kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on (u teoriji, prim. au.) može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.

Ne stišava se bura oko merenja i kazni za prekoračenje srednje brzine na autoputevima.

Na svim domaćim autoputevima, osim deonice Ljig – Preljina, krajem aprila je počela da se meri srednja brzina automobila. Ona se izračunava posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe.

Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".

"Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP 'Putevi Srbije'", - kažu u Direkciji i dodaju da su "Putevi Srbije" dužni da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.

Kazna i za jedan kilometar na sat

Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na autoputu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, koji objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

Iako on tvrdi da je nemoguće utvrditi ko je prekršio zakon, kazna stiže na adresu osobe na koju je automobil registrovan, kao kod prekršaja kada vas snimi policijska kamera.

Vujanić ističe još jednu nelogičnost, a to je utvrđivanje lokacije gde je prekršaj napravljen, kako bi se znalo koji je sud nadležan.

"U ovakvim situacijama ne znamo gde je prekršaj napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen", kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on (u teoriji, prim. au.) može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.

Ne stišava se bura oko merenja i kazni za prekoračenje srednje brzine na autoputevima.

Na svim domaćim autoputevima, osim deonice Ljig – Preljina, krajem aprila je počela da se meri srednja brzina automobila. Ona se izračunava posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe.

Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".

"Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP 'Putevi Srbije'", - kažu u Direkciji i dodaju da su "Putevi Srbije" dužni da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.

Kazna i za jedan kilometar na sat

Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na autoputu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, koji objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

Iako on tvrdi da je nemoguće utvrditi ko je prekršio zakon, kazna stiže na adresu osobe na koju je automobil registrovan, kao kod prekršaja kada vas snimi policijska kamera.

Vujanić ističe još jednu nelogičnost, a to je utvrđivanje lokacije gde je prekršaj napravljen, kako bi se znalo koji je sud nadležan.

"U ovakvim situacijama ne znamo gde je prekršaj napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen", kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on (u teoriji, prim. au.) može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.