Jedan bačen frižider ima jednako štetan uticaj na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. Ovog podatka bi trebalo da se setimo kada nam frižider odsluži svoje i razmišljamo šta dalje sa njim.
Koliko puta do sada ste videli bačen dotrajali šopret, frižider ili neki drugi element bele tehnike pored puta, u nekom šipražju, neretko u reci?
Znate li koliko je se time zagađuje životna sredina? Recimo, jedan frižider ima jednako štetan uticaj na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana!
Na koje materijale se razlaže frižider kada stigne u reciklažni centar?
Reciklažom frižidera dobija se: plastika, gvožđe, obojeni metali - aluminijum i bakar, pur pena (izolacioni materijal) i freon. U njemu može biti i stakla, gume, sijalica, kablova.
Koju opasnu materiju frižider sadrži pa ga nakon upotrebe zovemo opasnim otpadom?
Gas freon, koji stvara efekat staklene bašte, veoma je opasan po životnu sredinu jer trajno oštećuje ozonski omotač. Zato je važno pravilnom reciklažom izdvojiti freon, ne samo iz instalacije rashladnog uređaja, već i iz izolacionog materijala. Za taj proces neophodna je visoka tehnologija, koja omogućava prevođenje freona iz gasovitog u tečno stanje, i potom njegovo sakupljanje u određene namenske sudove. Osim za njegovo skladištenje, takvi sudovi se koriste i za bezbedan transport na trajno zbrinjavanje.
Gde se transportuje taj opasan gas?
Freon se transportuje u postrojenje za trajno zbrinjavanje freona u Nemačkoj gde se vrši proces tretmana pri čemu se od ovog gasa dobijaju nove hemikalije koje je moguće ponovo staviti u upotrebu. Time se zatvara ciklus odnosno od otpada se dobijaju novi proizvodi koji imaju mogućnost
upotrebe na način bezbedan za životnu sredinu.
Šta se radi sa drugim delovima frižidera?
Metali i obojeni metali imaju upotrebnu vrednost i visok nivo čistoće nakon tretmana u postrojenju,
pa su traženi proizvodi u livnicama u Srbiji gde se plasiraju. Plastika se plasira na domaće tržište i ide u izvoz.
Reciklirano milion frižidera
“E-reciklaža” je u postrojenju u Nišu reciklirala 500.000 rashladnih uređaja u poslednjih 5 godina
koristeći najsavremeniju tehnologiju. U kompaniji pretpostavljaju da su ostali operateri izvršili reciklažu još 500.000 rashladnih uređaja u poslednjih 5 godina koristeći drugačije tehnologije.
Gde reciklirati?
Iz godine u godinu građani i kompanije u našoj zemlji su sve odgovorniji prema životnoj sredini. Sve
uređaje mogu predati u najbliži reciklažni centar, pozvati reciklažni centar da preuzme uređaj na
kućnu adresu, ili u prodavnici u kojoj kupuju novu tehniku raspitati se da li mogu da predaju dotrajali
uređaj za reciklažu. Na ove načine uređaji koji posle upotrebe postaju opasan otpad biće adekvatno
zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
/Tekst pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom "E-reciklaža" iz Niša/
