Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija ispunila sve uslove kako bi već u julu potpisala novi aranžman sa MMF, koji će trajati do januara 2021.

Reč je o aranžmanu poznatijem kao "čuvarkuća", koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF, a ne finansijsku pomoć.

Navodeći da su vođeni teški, ali konstruktivni pregovori sa misijom MMF, Mali je rekao da poslednji podaci govore da u prva tri meseca ove godine, Srbija beleži rast privrede od 4,6 odsto.

To je, kako je konstatovao, ogroman rast koji nas svrstava u top tri ekonomije u Evropi kada je reč o stopama privrednog rasta.

"Do kraja godine naš rast će biti 3,5, 3,6, 3,7 odsto, što su već visoke stope rasta", istakao je Mali.

U pitanju je takozvani Instrument za koordinaciju politika - PCI, saopštio je danas MMF.

Delegacija MMF-a koju predvodi Džejms Ruf boravila je u Beogradu od 11. juna povodom završetka razgovora o novom programu sa Srbijom o makroekonomskim politikama i reformama, koji Izvršni odbor MMF-a treba da odbori sredinom jula.

PCI je novi instrument koji je MMF uveo tokom 2017. godine u cilju pružanja podrške zemljama kao što je Srbija, za koje bi bio koristan okvir predviđen programom MMF-a, ali kojima nije potrebna finansijska podrška te finansijske institucije.

"Program podržan od PCI ima za cilj održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i ostvarivanje napretka u realizaciji ambicioznog plana strukturnih i institucionalnih reformi radi podsticanja brzog i inkluzivnog rasta, otvaranja novih radnih mesta i podizanja životnog standarda", objasnio je Ruf.

On je ocenio da su makroekonomski izgledi Srbije i dalje dobri, da je rast dostigao 4,6 procenata međugodišnje u prvom kvartalu i očekuje se da će dostići najmanje 3,5 procenta u ovoj godini, a da je inflacija i dalje niska i procenjuje se da će biti oko dva procenta do kraja 2018. godine, zahvaljujući podršci odgovarajuće monetarne politike Narodne banke Srbije.

MMF nije Srbiji odobrio aranžman "čuvarkuća"

"Fiskalna politika pod okriljem PCI ima za cilj očuvanje pozitivnih rezultata koje nije bilo lako postići, u cilju obezbeđenja stabilne silazne putanje javnog duga, uz pružanje podrške bržem održivom rastu. Očekujemo da će javne finansije i ove godine zabeležiti suficit", rekao je Ruf.

On je dodao da je od 2019. godine pa nadalje cilj programa MMF-a sa Srbijom nizak ukupni deficit, što bi dovelo do smanjenja javnog duga na nivo ispod 50 procenata BDP-a do kraja programa i obezbedilo bi prostor za povećanje kapitalne potrošnje, kao i za određena smanjenja poreskog opterećenja privrede i rada.

Ruf je procenio da postoji prostor i za ukidanje privremenih smanjenja penzija iz vremena krize, kao i za prelazak na novi sistem zarada u javnom sektoru, uz obezbeđenje da ne poraste udeo mase penzija i plata u BDP-u.

Povećanje penzija - linearno za osam odsto?

"Program će podržati sveobuhvatan paket reformi državne uprave. Završetak reformi sistema zapošljavanja i zarada biće od ključne važnosti za unapređenje efikasnosti javnih službi i obuzdavanje tekuće potrošnje. Bolji okviri za upravljanje javnim investicijama će uticati na bolje izvršenje i smanjenje nedostataka u javnoj infrastrukturi", rekao je Ruf.

Reforma poreske administracije u Srbiji će, po njegovim rečima pomoći da se poveća efikasnost naplate poreza i unapredi poslovna klima, a jačanje fiskalnih pravila obezbediće održivost budžetske politike na srednji rok.

Ruf je kazao, kako je saopošteno, da će novi program sa MMF-om pomoći Srbiji u upravljanju dinarizacijom, reformi nadzora i regulacije u finansijskom sektoru i završetku reformi državnih finansijskih institucija, ali i otklanjanju slabosti u borbi za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

"Primena sveobuhvatnog paketa strukturnih i institucionalnih reformi ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja radi pružanja podrške bržem privrednom rastu predvođenom privatnim sektorom. Prioriteti su borba protiv sive ekonomije, dalje povećanje učešća u radnoj snazi, reformisanje ili iznalaženje trajnog rešenja za javna i državna preduzeća, i unapređenje kvaliteta i transparentnosti državne statistike", istakao je Ruf.

Prethodni trogodišni aranžman iz predostožnosti Srbije i MMF-a istekao je februara ove godine i bio je u vrednosti oko 1,2 milijarde evra, ali Srbija nije koristila tu pozajmicu.