Tokom prošle sezone u notesu sportskog direktora Partizana Ivice Ilieva, u vrhu spiska pojačanja, bilo je zapisano ime prvotimca subotičkog Spartaka - Nemanje Nikolića.

Ubrzo po okančanju sezone, dvadesetpetogodišnji Kraljevčanin je stavio paraf na trogodišnji ugovor sa srpskim vicešampionom. Partizan je dobio igrača koji je u viziji stručnog štaba projektovan da doprinese na poboljšanju realizacije, koja je u prethodnom periodu bila ozbiljan problem za "parni valjak" i Miroslava Đukića.

Minijaturom protiv Honveda na prvoj test utakmici u Sloveniji, lobom kakav se retko viđa, ali i u ofanzivnoj saradnji sa Rikardom Gomešom, nagovestio je da je Partizan dobio ozbiljno pojačanje.

Prava dokazivanje, ipak, slede kada počne sezona, prvo u Evropi, a zatim i na domaćim terenima.

Svestan je toga i bivši fudbaler Grblja, Rostova, Aktobea i subotičkog Spartaka.

"Brzo upijam i skeniram sve. Kada ekipa igra timski, pojedinci uvek iskaču. Veliki je korak u karijeri iz Spartaka doći u Partizan, najveći klub ovde na Balkanu. Drago mi je što sam izabrao taj put. Tek ulazim u prave godine za fudbalera", počeo je Nikolić.


Ambicije mladog napadača i Partizana se poklapaju.

"Nadam se 'duploj kruni‘ i grupnoj fazi Lige Evrope. Imamo uigran tim, iskusniji je za godinu, verujem da će biti sjajna sezona. Nisam razmišljao o golovima, važno mi je da igramo dobro i osvajamo trofeje, a golovi će doći. Naravno da ih želim što više, ali je najvažnije igrati u korist tima", dodaje fudbaler koji je prošle sezone za "golubove" postigao 12 pogodaka, ali se istakao i brojnim asistencijama.

Čudan fudbalski put imao je visoki napadač. Prve fudbalske korake napravio je u Kraljevu, a profesionalnu karijeru započeo je u crnogorskom Grblju. Bilo je uspona, kao i ozbiljnih padova, koji su to te mere uticali na Nikolića da je nameravao da ostavi fudbal.

Krenimo redom...

"Odmah da kažem Zoran 'Soro‘ Tošić je zaslužan za ono što sam danas, to je čovek koji me je svemu naučio u fudbalskoj školi Bubamara iz Kraljeva. Bio mi je potpora za bilo šta, kao klinac sam pravio nestašluke, ali je on dolazio do mene kući da me odveze na trening, da me smiri, disciplinuje. Njemu se posebno zahvaljujem", priseća se Nikolić i nastavlja o burnom detinjstvu.

Imao sam žute minute koje je on razumeo, znao je kako da se postavi prema meni. Bežao sam sa treninga, iz škole, nisam shvatao koliko je fudbal važan za mene".

Nikolić je sa nepunih 19 godina dobio priliku da se dokazuje u Crnoj Gori.

"Krenuo je nemiran period kada sam otišao u Grbalj, pa zatim u Rostov. Došao je predlog od jednog agenta da odem u Rusiju na probu. Dokazao sam se i 'Grof‘ Božović je dao zeleno svetlo i hvala mu na tome. Na polusezoni sam bio u osam najboljih mladih igrača cele Rusije i najbolji strelac za mladi tim."

Ali, pravu priliku u Rostovu nije dobio.

"U početku sam zamerao Božoviću što nisam u prvom timu. Međutim, verovatno se i borio za mene, ali sigurno nije imao toliki uticaj zbog igrača koji su skupo plaćeni i smernica sa vrha. Ne svojom krivicom sam ostao u fudbalskom mraku".

Za tri godine u Rostovu – Nemanja je odigrao samo tri utakmice za prvi tim. Posle toga je prešao u Aktobe...

"Taman kada sam pomislio da sve ide kako treba doživeo sam pucanje Ahilove tetive na prvom treningu u Aktobeu. Usledila je operacija i krenuo je oporavak, Aktobe mi je izašao u susret da se lečim u Nemačkoj. Da nije bilo doktora Fruliha moguće da bih kasnije imao posledice, oporavak je bio vrlo važan".

Posle pet utakmica za kazahstanski tim, došlo je do iznenađujućeg raskida ugovora.



"U decembru su mi poslali raskid ugovora ničim izazvano, na mejl. Upoznao sam menadžera Radeta Ćaldovića koji mi je danas veliki prijatelj i počeli smo da sarađujemo. Odabrali smo Spartak, ispostavilo se da je bilo super rešenje. Prvih par meseci se nisam najbolje snašao, nije lako preći preko svega toga iz inostranstva gde sam bio prepušten sebi od 19. godine. Povrede su nažalost sastavni deo posla kojim se bavimo. Nekada nas deli manje od jedne sekunde od završetka karijere", kaže Nikolić.

U Spartaku nije sve počelo kako treba. Međutim, posle prebrođene krize, Nikolić je počeo da briljira na terenu, a samim tim i da skreće pažnju skauta.

"U Spartaku prvih šest meseci nije bilo dobro, osećao sam se loše na terenu, kao da nisam svoj. Ostao sam miran i verovao sam da će sve doći na svoje. Imao sam razgovor sa Acom Veselinovićem i rekao sam mu da želim da ostavim fudbal. Odgovorio me od toga i hvala mu puno za prave savete", zadovoljno je konstatovao Nikolić.

Sada je "devetka" Partizana.

"Od malena sam voleo taj broj. Nosio sam devet ili 11, a ti brojevi nose odgovornost i pritisak, posebno u velikim klubovima. Ko ne može da ga istrpi ne treba ni da dolazi u veliki klub. Broj je na leđima, a igrač igra. Neka me navijači zapamte kao velikog igrača", završio je Nemanja Nikolić.