Ovako je o Srbima govorio Vudro Vilson

Na izložbi su, između ostalog, predstavljena i dokumenta o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Kosovskog dana u Vašingtonu, poslanica Roberta Lansinga, državnog sekretara SAD povodom Srpskog dana u SAD, kao i pismo zahvalnosti regenta Aleksandra Karađorđevića predsedniku SAD Vudrou Vilsonu na velikoj pomoći srpskom narodu.

Značajan deo izložbenog prostora posvećen je humanitarnoj ulozi američkih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.

Misija Američkog crvenog krsta na čelu sa dr Edvardom Rajanom upućena je u Srbiju ubrzo po izbijanju rata, o čemu svedoči pismo Mihajla Pupina, srpskog generalnog konzula u Njujorku, upućeno srpskoj vladi 8. septembra 1914. godine.

Osim dokumenata iz perioda 1881. - 1918. godine, posebno zanimljiv i jedan od retkih sačuvanih dokumenata iz perioda pre uspostavljanja diplomatskih odnosa je i dopis Luja Čepkeja, američkog konzula u Bukureštu iz 1868. godine, kojim poslove američkog konzulata tokom svog odsustva poverava srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

Na izložbi je istaknut i Vilsonov citat iz Bele kuće, koji datira od 13. juna 1918. godine:

"Dragi Gospodine sekretare, hoćete li biti tako dobri da isporučite onima, koji će se idućeg ponedeljka iskupiti da proslave srpsku godišnjicu Kosovskog dana, moju poruku i srdačan pozdrav i da im izjavite , da iskreno cenim tu značajnu i veliku godišnjicu. Borba srpskog naroda za slobodu i pravo i težnje svih ostalih slovenskih naroda za priznanje njihove nacionalne individualnosti i njihovog prava i samoopredeljenje, kao i za slobodnu političku akciju, privlače danas više nego ikada ranije pažnju celog sveta i moraju pridobiti za sebe simpatije svakoga onog, koji uviđa ono što svakoga dana biva sve jasnije državnicima svih naroda: da budući svetski mir zavisi od pristanka naroda na sudbu, koja se tiče njihove sreće i budućnosti. Srdačno i iskreno vas pozdravlja Vudro Vilson".

Obeležavanjem Kosovskog dana u SAD, 28. juna 1918. godine iskazano je nepogrešivo razumavanje istorije srpskog naroda odavanjem prizanja za njegovu ulogu u odbrani hrišćanske Evrope 1389. godine pred osvajačkim pohodima srpskog carstva.

Na svečanosti obeležavanja Dana nezavisnosti SAD, 4. jula 1918. godine predstavnici srpskog poslanstva u SAD i Jugoslovenskog narodnog vijeća imali su počasno mesto, a Dan nezavisnosti SAD obeležila je i srpska vlada na Krfu svečanim bogosluženjem kome je prisustvovao i predsednik srpske vlade Nikola Pašić s članovima kabineta.

Ambasador SAD Srbima: Budimo ponovo prijatelji

Obeležavanje Srpskog dana u SAD, 28. jula 1918. godine, srpskom narodu je odato priznanje kao žrtvi i "najvećem heroju Prvog svetskog rata"

Na izložbi koja je postavljena u Arhivu Srbije, a koju je otvorio srpski predsednik Aleksandar Vučić, predstavljen je i Vilsonov odgovor na telegram Nikole Pašića koji je upućen povodom četvorogodišnjice objave rata Srbiji. Evo šta je Vilson odgovorio:

"Njegovoj Ekselenciji Nikoli Pašiću , predsedniku Ministarskog saveta, i ministru inostranih dela Srbije, Krf

Telegram, koji ste mi uputili na dan 15. (28.) jula, našao je najsrdačnijeg odziva u mom srcu, a ubeđen sam da će naići na tako isto topao odziv u srvima svih stanovnika u Sjedinjenim Državama. Poznate su nam dubine stradanja kroz koje je Srbija prošla, i ne samo naše simpatije, već duboko naše prijateljstvo i živa želja da mu pomognemo prati Vaš hrabri narod kroz sve faze tragičnog toka sadašnjega rata. Ubeđen sam da satisfakciji Srbiji dolazi kao prva tačka u svom programu pravde svih misaonih rodoljuba u Saveznim Državama. Izvolite, primite moje lične tople pozdrave.

Vudro Vilson. "

Tomas Vudro Vilson (1856. - 1924.) bio je 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a tu funkciju obavljao je od 1913. do 1921. godine.

"HOĆEMO NOVE TESLE I PUPINE"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je otvorio današnju izložbu u Arhivu Srbije istakao je da Srbija treba da stremi ka boljim odnosima s Amerikom i istakao da "Amerika treba da razume da Srbija ne može da pruži više od onoga što su njeni interesi".

Vučić je ocenio da su odnosi Srbije i SAD višeslojni i višeznačajni.

"... Mi kao mali narod treba da težimo što boljim odnosima sa ovom najvećom silom", istakao je predsednik.

Beograd dobija Vilsonov bulevar, gde će to biti?

"Nadam se i verujem da će Amerika poštovati, respektovati suverenitet, nezavisnost i slobodu srpskog naroda i srpske države, baš onako kako mi cenimo slobodu, snagu i nezavisnost SAD", rekao je Vučić i izrazio nadu da ćemo jedni druge jednako da poštujemo i da Amerika poštuje Srbiju baš onako kako Srbija poštuje Ameriku.

Vučić je istakao da Srbija želi prijateljstva i partnerstva u miru, kao i da zajedno s Amerikom, imamo nove Tesle i Pupine.

Vučić se osvrnuo i na važan deo istorije u odnosu dve zemlje, prisetio se Stiva Tešića, koji je rekao da je krivac kojeg upoznaš uvek manje kriv od onoga kojeg nisi upoznao.

"Mi i vi volimo da neko bude kriv. Lakše je da ga kaznimo u vašem slučaju, a da ga mrzimo u našem. Od Linkolna, Ruzvelata, Kenedija učili smo važnu lekciju odgovornosti, izbegavanju izgovora. Danas ima ljudi u nasosj zemlji koji ne žele da za sve nedaće krive Ameriku, niti očekuju ništa više od onoga što mogu SAD da daju. Očekujemo od SAD da dobro razume da Srbija ne može da da i pruži više od onoga što su njeni interesi", dodao je Vučić.

Predsednik je istakao da ne treba nikog da proglašavamo za večnog neprijatelja, pogotovo ne zemlju koja je bila u stanju da primi najbolje od nas, "Teslu, kojem bi neki da promene rod, Pupina i druge".

" Ta razmena najboljih je osnovni recept za odnose SAD i Srbije. Naši mladi naučnici su tamo, njihovi investitori ovde. Politika je, u svemu tome, neretko i višak, osim kada je svesna da je sva veličina u sposobnosti da ne greši, već da ume da ispravlja", rekao je Vučić.

Srpska zastava ponovo na Beloj kući

Američki ambasador Kajl Skot ocenio je da Amerika u Srbiji vidi "dugovečnog prijatelja", i istakao da dokumenta prestavljena na izložbi svedoče o velikom poštavanju i divljenju koje su Amerikanci osećali prema srpskom narodu.

"Moji zemljaci su prepoznali ljubav Srba prema slobodi i nezavisnosti, njihovoj herojskoj brobi u Prvom svetskom ratu i zato ej toliko Amerikanaca prihvatilo borbu Srba kao svaoju", dodao je američki ambasador.

On je poručio da Amerika u potpunosti podržava prioritete Srbije, njene napore da se održe mir i stabilnost u regionu, zajedničku potrebu za pravdom i dostojanstvom, podsticaj za reforme i evropske integracije, kako bi se osetila vladavina prava i ljudske slobode koje predstavljaju srž uspešne i dinamične ekonomije i demokratije.

Podsetio je da je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se 28. jula 1918.srpska zastava vijori nad Belom kućom povodom Srpskog dana, što je bio prvi put da se zastava neke druge zemlje zavijorila nad kućom američkog predsenika.

Zahvaljujući bliskom prijateljstvu Vilsona i Pupina američki predsednik je dobro razumeo sa čime se srpski narod suočavao tokom teških godina rata i želeo je da im oda počast i njihovoj posvećenosti borbi za slobodu i nezavisnosti.

Skot je istakao da je Mihajlo Pupin doprineo takvom odnosu, ali da nije bio jedini, niti 1918. godina bila jedinstvena po tom pitanju.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić rekao je danas da je ta ustanova čuvar pamćenja, baštinik identiteta, izvorište znanja, koja čuva dokaze da postojimo kao država, kao narodi i kao pojedinci.

On je Vučiću poklonio kopiju pisma i obaveštenja američkog generalnog konzula Luja Čepkeja u Bukureštu, iz 1868. godine, kojim on, u svom odsustvu, poverava poslove američkog konzulata srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

To se, ukazao je Perišić, prilikom otvaranja izložbe "Kraljevina Srbija i SAD", desilo 13 godina pre nego što su uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i SAD, a takav čin predstavlja kuriozitet u diplomatskoj praksi.

Perišić je takođe ambasadoru SAD poklonio kopiju ukaza kneza Milana Obrenovića, kojim on imenuje prvog počasnog konzula Kneževine Srbije u Njujorku, 1879. godine, Danca Gerharta Jansena.

Predao mu je i poklon za Nacionalni arhiv SAD - kopiju pisma Mihajla Pupina, generalnog konzula u Njujorku, iz septembra 1914. godine kojim on obaveštava srpsku vladu da je iz SAD u Srbiju upućena Misija američkog Crvenog krsta i navodi imela lekara i bolničarki.

Pored predsednika Vučića, prisutnima, među kojima su bili ministri u vladi Nebojša Stefanović, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Jadranka Joksimović, Zoran Djorđević, Nenad Popović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković...

Izložbu je organizovao Arhiv u saradnji s Ambasadom SAD u Srbiji, a autorke su Jelica Reljić i Ljubinka Škodrić.

Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, od utorka do nedelje od 10 do 18 sati, uz slobodan ulaz.

(L.S)