Dragiši su doktori 1995. godine "davali" tri meseca života, on napravio ručak i slikao se za oproštaj s prijateljima - skoro sve sahranio a on i dalje živ.
Godine 1995. godine Dragiši Milivojeviću, danas 67-godišnjaku, lekari su otkrili rak grla i dali mu svega tri meseca života. Drakče Konjar, kako ga znaju u rodnom Jovanovcu, selu nadomak Kragujevca, otišao je i do Beograda, do Urgentnog centra, da vidi ima li mu spasa, piše tabloid "Kurir".
"Tamo mi je naš lekar odavde, majka mu je bila profesorka u Gimnaziji, rekao: Mogu da te spasem, ali moram sve da izvadim, i grlo i glasne žice", priča danas pomoću aparata Drakče Konjar, ponosan na svoj nadimak, više li nego na kršteno ime.
Sa tim nadimkom posle povratka iz Urgentnog centra dospeo je u sve kafanske, boemske, besmrtne legende...
"Odvajkada smo se skupljali u 'Biblioteci kod Milutina', gde god se ta kafana nalazila. Pozvao sam drugare, bilo je njih oko dvadeset petoro, sedeli smo, pričali koja me muka zadesila. Ne znam, teralo me nešto da napravim taj ručak, pa eto, ako se nešto dogodi, da me pamte i po tome. Nisam znao tada da ću da se izvučem. Pokojni vlasnik Milutin Rašković bio je legenda, šeret, i ko kod da je došao, pitao ga je: Šta radi ovo Drakče Konjar? Šta slavi?" Vrteo je glavom i odgovarao: Ćuti, pravi svoju sahranu. I tako ja napravim 'sahranu'", priča čovek koji će, ispostaviće se, pobediti rak.
Štaviše, nadživeo je bezmalo svih dvadeset petoro ljudi koji su prisustvovali te 1995. godine njegovoj "sahrani" i pomenutom ručku. Umro je čak i doktor koji mu je dijagnostikovao rak grla i dao mu tri meseca života, iako je 15 godina bio mlađi od njega!
Elena, devojčica koja je pobedila rak
"Sve ih je sahranio, jedino sam ja pretekao s tog ručka i žena koja nas je služila. Ali tada sam slučajno bio tu, nismo se ni poznavali. I mene bi sahranio da sam ga tada poznavao", polu a šali a pola u čudnom osećaju sujeverja priča svedok događaja Aleksandar Šarčević, zvani Aca Kamenorezac, iz Botunja
