Što se brže srčani i moždani udar detektuju, veće su šanse da osoba preživi. Evo nekih znakova na koje treba da obratite pažnju.

Šta je srčani udar

Srčani udar se dešava kada do srčanog mišića ne stiže krv obogažena kiseonikom. Zbog manjka kiseonika oštećuje se srce.

U većini slučajeva srčane udare izazivaju koronarne bolesti srca. To se dešava kada se arterije koje isporučuju krv do srca suze zbog postepenog stvaranja masnih naslaga u arterijama. Ukoliko te naslage začepe koronarnu arteriju, sprečava se dotok krvi do srca i dolazi do srčanog napada.

Drugi, manje čest uzrok srčanog udara je cepanje koronarne arterije

Simptomi koji ukazuju na srčani udar

Ako osoba na vreme prepozna simptome srčanog udara, to može da joj spasi život. Moguće je da simptomi variraju od osobe do osobe, ali neki najčešći su:

- bol u grudima – osećaj pritiska u grudima, bola ili osećaj vreline

- bol u rukama, vratu, vilici, leđima ili stomaku – ovaj bol je veoma jak

- znojenje

- kratak dah

- mučnina ili povraćanje

Razlika između srčanog udara i srčanog zastoja

Oba stanja su potencijalno smrtonosna, ali nisu ista. Srčani udar uzrokuje sprečen dotok krvi do srca, a srčani zastoj je stanje kada srce prestane da pumpa krv. Moguće je da srčani udar dovede do srčanog zastoja.

Kada se desi srčani zastoj, osoba je bez svesti i ne može normalno da diše.

Šta je moždani udar

Ovo ozbiljno stanje nastaje kada do mozga ne stiže dovoljno krvi. Krv do mozga prenosi kiseonik, bez kojeg moždane ćelije počinju da umiru. To izaziva oštećenja i na drugim delovima tela, pa tako na primer osobe koje dožive moždani udar imaju problem sa govorom ili izgube osećaj u jednoj strani tela.

Postoje dve vrste moždanog udara. Prvi je ishemijski moždani udar koji je i najčešći, a dešava se kada nešto blokira dotok krvi do  mozga. Hemoragični moždani udar uzrokuje krvarenje u mozgu ili oko mozga.

Postoji i takozvani mini moždani udar, gde je dotok krvi do mozga samo trenutan, pa i simptomi kraće traju.

Kako starimo, arterije postaju sve čvršće i uže, čime se povećava rizik od začepljenja. Neka medicinska stanja, kao i životni stil koji uključuje pušenje ili gojaznost, povećava rizik od moždanog udara.

S obzirom na to da jedan od osmoro ljudi umre u narednih mesec dana nakon što doživi moždani udar, veoma je važno da se simptomi što pre prepoznaju, kako bi se povećale šanse da osoba preživi.

Simptomi moždanog udara:

- slabost mišića na licu – može li osoba da se nasmeje, da li se jedna strana lica "spustila"

- slabost ruku – može li osoba da podigne obe ruke i da ih drži podignute

- vrtoglavica, nekoordinisani pokreti - da li osoba može pravolinijski da se kreće i da li gubi ravnotežu

- problemi sa govorom – može li osoba normalno da govori, da li razume šta vi govorite? Da li je njen govor razumljiv ili "mumla"?

Ako osoba ne može da izvede ovo, treba što pre da pozovete hitnu pomoć.

Još neki simptomi srčanog udara mogu da budu: poteškoća da osoba pronađe pravu reč; iznenada slabost ili utrnulost jedne strane tela; iznenadno zamagljen vid ili gubitak vida; iznenadan osećaj zbunjenosti; iznenadna i jaka glavbolja.

Koji su uobičajeni faktori rizika

Postoje neki faktori rizika poput starosti, genetike, istorije bolesti, rase, pola, koji su izvan naše kontrole. Međutim, brojni faktori koji su posledica životnog stila takođe doprinose riziku od srčanog i moždanog udara: pušenje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost, dijabetes, loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, zloupotreba alkohola i droga.