Kako zapravo izgleda život jednog prosečnog studenta u Beogradu? Na šta treba obratiti pažnju, kojih zamki se treba čuvati, a šta nikako ne treba propustiti? Evo ugla jednog sveže svršenog diplomca.
/tekst: Čedomir Vučinić, MONDO/
Ovih dana se navršava 210 godina od osnivanja Univerziteta u Beogradu. Taj podatak, ako ćemo biti potpuno iskreni, malo kom brucošu znači išta. Svaki brucoš, dolazio on sa beogradskog asfalta ili iz provincije, ovih dana razmišlja samo o svojim problemima. I svakom brucošu, prirodno, njegovi problemi deluju ogromno i nerešivo.
Kakvo će društvo biti na fakultetu? Šta će biti sa starim društvom? Hoću li se uklopiti? Kakvi će mi biti profesori? Šta ako shvatim da zapravo nije trebalo da upišem to što sam upisao? Šta ako se ne snađem? Dok pišem ovaj tekst, budući brucoši troše poslednje dane svog najdužeg raspusta.
Oktobar je preblizu. Velike životne promene su odmah iza ugla i savršeno je normalno osećati kombinaciju straha i uzbuđenja zbog toga.
Gradski prevoz - švercovati se ili ne?
Kada se setim svog dolaska iz moje male i pitome Palanke u nečiji tuđi veliki, haotični Beograd, prvo što mi pada na pamet je navikavanje na gradski prevoz. Ako i vi dolazite iz manjeg grada, ne brinite, nema razloga za paniku. Za najviše mesec dana ćete se i vi prilagoditi, oguglati na svu tu gužvu i krstariti svim linijama gradskog prevoza poput vaših kolega koji su rođeni i odrasli u nekoj od beogradskih opština. Moj prijateljski savet je da sebe poštedite stresa koji švercovanje nosi sa sobom i da na vreme izvadite studentsku povlasticu.
Sigurno će vam se činiti da ste taj novac mogli svrsishodnije da potrošite u nekoj kafanici, nazdravljajući sa svojim novim prijateljima, ali će vam se (hvala Marfiju) sigurno makar jednom desiti situacija da ćete kasniti na predavanje (ili još gore, ispit) i da će baš u taj autobus u koji ste vi ušli - ući kontrola. U tom trenutku ćete shvatiti koliko ste pametno investirali svoj novac.
Neobavezne obaveze - na koja predavanja ići, a na koja ne?
Što se predavanja tiče, situacija se razlikuje od fakulteta do fakulteta, od profesora do profesora. Uglavnom se u prvih mesec dana stvar iskristališe - koji profesori se strogo pridržavaju pravila, a kojim profesorima je potpuno svejedno da li ste prisutni na njihovim predavanjima ili niste. Dakle, još jedan koristan savet - povežite se sa starijim kolegama i raspitajte se malo, kako biste znali na čemu ste.
Studentski život se, najprostije rečeno, svodi na učenje-druženje-spavanje, pa vam je svaki trenutak veoma bitan. Zašto biste traćili vreme na dosadnom predavanju na kojem prisustvo nije obavezno, ako možete da to vreme provedete pametnije?
Kakvi su profesori na Beogradskom univerzitetu?
Kao što na svakom fakultetu imate profesore čija su predavanja dosadna i beskorisna - tako imate i profesore koji su pravo blago i čija predavanja bi bila prava šteta propustiti. Ako na nekom od uvodnih predavanja osetite da vam prija da upijate znanje od određenih profesora, prepoznajte to i ne propuštajte njihova predavanja.
Ne radite to samo zbog znanja i ocene, već i zbog toga što ćete, iako toga u tom trenutku možda i nećete biti svesni, pokupiti mnogo važnih životnih lekcija od tih ljudi, a to je neprocenjivo. Naravno, sigurno ćete naići i na negativne primere. Na svakom fakultetu postoji bar jedan profesor koga studenti masovno "ne podnose". Bilo bi idealno ako bi vam se sreća osmehnula i ako biste nekako uspeli da izbegnete ovakve profesore.
Međutim, u slučaju da baš vama zapadne neko od omraženih profesora, jedini način da se izborite sa ovakvim pojavama je - strpljenje.
Studentski domovi, studentska menza i ostale egzistencijalne teme i dileme
Do trenutka kada ste upisali fakultet bi trebalo da već dovoljno dobro poznajete sebe. Koliko ste tolerantni? Koliko ste druželjubivi? Da li vam je neophodno da provodite malo vremena sami sa sobom? Kakve su vam radne navike? Volite li da "prčkate" po kuhinji? Ako ste iz drugog grada, koliko ćete često odlaziti kući? Oni koji su iskusili život u studentskom domu kažu da je reč o jednom neprocenjivom životnom iskustvu.
Život u maloj sobi sa cimerima koje niste mogli da izaberete će vas naučiti toleranciji i dati vam odličnu podlogu za suočavanje sa bilo kojom neprijatnom situacijom koju će život baciti na vas. A i nikada vam neće biti dosadno, pošto će u domu uvek biti neko ko je raspoložen za akciju bilo kog tipa.
Ako se opredelite za drugu varijantu (kao ja), život u stanu sa manje ili više poznatim cimerom je neuporedivo komforniji od sobe u domu. Kao što je neko odavno lepo primetio, tek kada počnemo da živimo sami, shvatimo da se tepih nije sam usisavao, da prašina i paučina imaju tendenciju da se pojavljuju u ogromnim količinama ako se ne brišu na vreme, kao i da sve one rolne toalet papira ne niču u WC-u same od sebe.
Još jedno epohalno otkriće do kojeg student iz provincije dođe tokom svojih brucoških dana (a ruku na srce, neki tu lekciju ne savladaju godinama) jeste da se hrana kvari ako se ne pojede na vreme. Duša će vas boleti dok budete gledali 50 nijansi buđi na tim predivnim maminim sarmama koje niste stigli da pojedete jer ste imali baš puno obaveza na fakultetu, a i trebalo je otići na sve te žurke i trebalo je pojesti sve te parčiće pice u pauzama između predavanja…
Sa druge strane, šta god vam drugi ljudi pričali o studentskoj menzi, ne možete da znate da li će vam se to iskustvo dopasti dok ga ne probate. Jedno je sigurno, menza je daleko jeftinija (i zdravija) od svih alternativnih načina prehrane. Neki od vas će se gurati u redu željni pohovanog kačkavalja, dok će drugi pokušavati da evociraju uspomene na domaću kuhinju jedući sav taj spanać, đuveč, grašak i ostale stvari koje studenti uglavnom ne vole da vide u svojim tanjirima. I to je sve u redu.
U svakom slučaju, nikako nemojte da propustite studentsku menzu. A ako ste iz Beograda, ništa od ovoga što sam napisao u prethodnih nekoliko pasusa vas se ne tiče, šta da vam radim.
Jedini savet koji mogu da vam dam je da ne bi bilo loše da se sprijateljite sa nekim kolegom iz unutrašnjosti i da makar jednom odete zajedno u menzu na ručak. Menza konza, vaistinu konza!
Žurke, sedeljke, brucošijade i ostali vidovi druženja
Realno gledano, ovo je segment studentskog života koji ćete najviše pamtiti. Predavanja, profesori, ispiti… Sve će se to zaboraviti, ali ono što će vam ostati u sećanju su druženja, okupljanja i izlasci.
Ako ste introvertni, možda će vam čitav taj svet delovati strano i odbojno, ali je najbolji savet koji mogu da vam dam - ne dozvolite da se potpuno zatvorite. Dozvolite bar nekome od svih tih ljudi koje ćete upoznati da vam se približi, ponekad izađite i kada vam se ne izlazi i sigurno ćete steći lepe uspomene na studentske dane.
Vi koji nemate problema sa zatvorenošću i stidljivošću, uživajte, šta da vam kažem. Samo se povremeno setite onoga učenje-druženje-spavanje i proveravajte koliko vam ove druge dve stvari trpe zbog druženja. I da, niste više mali, dobro znate svoje granice u svakom smislu. Nemojte sebe da dovodite u situacije zbog kojih ćete se kasnije kajati.
Ispitni rokovi, kako savladati tremu i kako položiti sve te silne ispite?
Potpuno je normalno da osećate tremu pred ispite, ali je vrlo važno da znate da nije smak sveta ako ne položite baš svaki ispit iz prvog puta. Biće još rokova, samo lagano i bez opterećenja. Na nekim ispitima će vas pogledati sreća pa ćete dobiti baš ona pitanja koja najbolje znate. Sa druge strane, neke ispite ćete spremati mesecima i jedva ćete ih položiti iz trećeg puta.
Bitno je da ne dozvolite da vam bilo koji "neuspeh" poljulja samopouzdanje. Kad položite sve ispite i kada prođe nekoliko godina, sve te ogromne muke i sva ta predispitna tenzija će vam izgledati smešno, verujte mi.
Dragi budući brucoši, (a i svi ostali studenti) na kojem god da ste fakultetu, cela redakcija MONDA vam želi puno uspeha i što manje stresa. A kada se uželite najnovijih vesti iz zemlje i sveta ili prosto želite da ubijete vreme na putu do fakulteta, tu su MONDO aplikacije za Android, iOS iWindows telefone.
